Nemačka - domaćin u prelaznom periodu, ambicije uvek visoke

"Panceri" su u vrlo delikatnom periodu nestabilnih i stihijskih odluka i smene generacija. Izuzetno poznata imena i sama reputacija primoravaju svakog rivala da se maksimalno priprema, ali je činjenica da su trostruki svetski prvaci u padu.

Od poslednjeg svetskog zlata u Brazilu 2014, sledi postepeno spuštanje na sve niže grane. Dve godine kasnije Francuska je eliminisala Nemce u polufinalu Evropskog prvenstva. Na Mundijalu u Rusiji su završili kao poslednji u grupi sa Meksikom, Švedskom i Južnom Korejom. Usledili su poraz od Engleza 2021. u osmini finala Evra, pa nova "spuštena rampa" na prelasku iz grupne u nokaut fazu u Kataru. Nisu uspeli da se uteše trofejom u Ligi nacija.

Kontinuitet u radu i sistemu, zaštitni znak Nemačke, prilično je narušen po odlasku Joakima Leva i dolaskom Hansija Flika. Po prvi put u istoriji nacionalnog sastava selektor je smenjen i to nakon svega dve godine. Umesto Flika je postavljen mlađi znalac Julian Nagelsman.

Prethodni period slabijih rezultata bio je na početku milenijuma 2000. i 2004, kad je trostruki prvak (1972, 1980. i 1996) stao u grupi.

Imena i domaći teren su glavni aduti Nemaca. Postoji pritisak da se pokaže bar neki napredak u igri. Svaki kiks i manjkavost biće pod lupom i oštrom kriitkom, srazmerno renomeu "pancera" u svetu fudbala. Ništa sem tri sigurne pobede nad Mađarskom, Škotskom i Švajcarskom neće biti zadovoljavajuće. Takav stav je i očekivan kada u sastavu imate zvezde poput Milera, Sanea, Musijale, Kimiha, Gindogana, Haverca, Ridigera, Ter-Štegena... I ostatak tima je krcat članovima najboljih ekipa iz Bundeslige.

Kako je Panenka na "Marakani" poremetio tri titule u nizu

Učešće svetskog prvaka iz 1954. godine doprinelo bi konkurenciji na inicijalnom Kupu evropskih nacija. Zapadna Nemačka je odlučila da, kao i još neke fudbalske sile, bojkotuje ovo takmičenje, čemu je doprineo i "ufur" od 200 švajcarskih franaka. Nije ih bilo ni u Španiji 1964. godine.

Prvi ulazak u ciklus za Evropsko prvenstvo donosi i ogromno negativno iznenađenje. Zapadnoj Nemačkoj je bilo potrebno dva boda da u kvalifikacionoj grupi smene SFRJ na prvom mestu, pošto su Nemci imali i prednost u gol-razlici i u međusobnim duelima. Iz Tirane su se vratili razočarani posle susreta bez golova.

Obaveze oko Olimpijskih igara u Minhenu 1972. premestile su završni turnir u Belgiju, iako je Zapadna Nemačka bila prvi kandidat. "Zlatna generacija" sa Francom Bekenbauerom, Gerdom Milerom, Paulom Brajtnerom, Sepom Majerom, Ulijem Henesom i ostalima pokazala je pun potencijal na svom debiju na velikoj evropskoj sceni. Belgija je savladana sa 2:1, potom i SSSR u finalu sa 3:0. Bio je to najubedljiviji trijumf u finalima Evropskih prvenstava do 2012. i 4:0 Španije protiv Italije. Veliki Gerd Miler je bio u životnoj formi sa četiri gola u ta dva duela.

Prilika da se odbrani evropski tron i učvrsti dinastija ukazala se u Beogradu 1976. godine. "Panceri" su prikazali osobenu upornost do poslednjeg minuta upravo protiv Jugoslavije u četvrtfinalu na "Marakani". Domaći sastav je briljirao u prvom poluvremenu kroz golove Popivode i Džajića. Smanjio je Flohe u 64. minutu i time spremio scenu za Milera. Ne Gerda, već Ditera. Do tada ne mnogo poznati napadač Kelna je odigrao meč života sa het-trikom za slavlje Zapadne Nemačke 4:2.

Rival u finalu bio je poznat dan ranije, tako da su Nemci mogli dodatno da slave jer je Čehoslovačka eliminisala spektakularnu Holandiju. Ipak, nisu Čehoslovaci bili "mačiji kašalj". Zapravo, Holcenbajn je golom u 89. minutu spasao ekipu poraza. Bilo je 2:2 u regularnom delu, a u produžecima nije bilo pogodaka. Sledila je vrlo izjednačena penal serija. Promašaj Ulija Henesa u petoj seriji napravio je uvertiru za jedan od najčuvenijih poteza u istoriji fudbala. Antonin Panenka je hladnokrvno "potkopao" i načinio čudo na najvećoj fudbalskoj pozornici. Čehoslovacima je pripalo zlato.

Taj neuspeh nije omeo Nemce, već su 1980. opet zablistali. Turnir u Italiji je imao vrlo čudan sistem za današnje poglede - osam timova u dve grupe i samo prvoplasirani idu direktno u finale, a drugoplasirani u meč za treće mesto. Na ruti do drugog evropskog trofeja revanširali su se Čehoslovacima u režiji Karla Hajca Rumenigea. Prolaz dalje su overili protiv Holandije. Klaus Alofs je postigao sve golove Nemaca u slavlju od 3:2. U trećem kolu su bezbrižno odigrali 0:0 sa Grčkom.

Usledila je nagrada na drugoj strani. U konkurenciji domaćina, Engleske i Španija, kao prvoplasirana je završila - Belgija. Italijani nisu otišli u finale jer su postli tek jedan gol, naspram tri Belgijanaca, dok je međusobni duel odigran bez golova. Susret za trofej je obeležio Horst Hrubeš sa dva pogotka. Drugi je pao u 88. minutu za povratak na evropski tron.

Izdanje u Francuskoj za branioca titule bilo je razočaravajuće. Senzacionalnih 0:0 sa Portugalijom, tad ni blizu respektabilnim sastavom, zatim tesan trijumf od 2:1 nad Rumunijom i poraz od Španije 1:0 za kraj. Ostali su u grupnoj fazi.

Organizacija takmičenja u Nemačkoj 1988. doprinela je povratku među četiri najbolje ekipe. Prvi susret i derbi sa Italijanima završen je egalom 1:1. Na to su se nadovezale pobede nad Danskom i Španijom po 2:0. Holandija sa Van Bastenom, Rajkardom i Gulitom zaustavila ih je u polufinalu po nemačkom receptu. Posle Mateusovog preciznog penala u 55. minutu je usledio preokret. Kuman i Van Basten su odveli "lale" u finale u kojem su slavili sa 2:0 nad SSSR-om. Ovo je ujedno bilo i poslednje učešće Zapadne Nemačke na Evrima pred ujedinjenje.

"Zlatni gol" za poslednji trofej

U Švedskoj 1992. se sve idealno namestilo po tada aktuelnog svetskog prvaka iz Italije dve godine ranije, da posle 12 godina digne trofej vladara "starog kontinenta". Jedan od najčudnijih turnira obeležen je prolaskom Šveđana i Danaca iz grupe sa Francuskom i Engleskom. Nemce je poraz 3:1 od Holanđana u direktnom duelu za prvo mesto u grupi ukrstio sa domaćinima. Bilo je "čupavo", ali se ipak slavilo sa 3:2. U finalu - senzacija. Najveća do tada. Danska, ekipa koja je zahvaljujući sankcijama Jugoslaviji upala među osam najboljih selekcija, uspela je da pobedi sa 2:0.

Turnir u Engleskoj doneo je ekspanziju na 16 timova. Sastav Bertija Fogtsa je sigurno krenuo na "Old Trafordu" pobedama 2:0 nad Češkom i 3:0 nad Rusijom. Remijem 0:0 sa Italijom su pomogli Česima da se sa druge pozicije plasiraju u nokaut fazu. Hrvati su na svom debiju zaustavljeni u četvrtfinalu sa 2:1.

Usledio je duel sa motivisanim domaćinom Engleskom. Sve najvažnije desilo se na samom startu. Širer je doveo "gordi albion" do početne prednosti u 3. minutu, pa je uzvratio Kunts u 16. Do kraja susreta nije se menjao rezultat i stiglo se do penala. Ono što je za srpske ljubitelje fudbala penal Peđe Mijatovića 1998, to je za Engleze promašaj Gareta Sautgejta. Sadašnji selektor Engleske je time obeležio svoju igračku karijeru. Engleska je ostala bez prilike za zlato, naročito jer ih je u finalu čekala Češka.

Ni Nemcima nije bilo lako sa Česima. Nakon regularnog dela bilo je 1:1. Strelac za Češku bio je Berger u 59. minutu iz penala, a egal je postavio Birof u 73. minutu. Usledili su produžeci u kojima je važilo pravilo zlatnog gola. Tek pet minuta od starta dodatnog perioda, Birof trese mrežu rivala i momentalno donosi evropsku titulu Nemcima.

Posle blistavog perioda sledi ponor dug 12 godina. Grupna faza bila je limit za "pancere" u periodu smene generacija, kako 2000. tako i 2004. godine. Na šest mečeva upisali su tri remija i poraza, naletevši na vrhunske generacije Portugalije, Češke i Engleske, uz nedopustive remije sa Rumunijom i Letonijom.

Mundijal na nemačkom tlu 2006. iznedrio je novu generaciju koja je posle svetske bronze otišla korak dalje finalom na Evropskom prvenstvu u Austriji i Švajcarskoj dve godine kasnije. Podolski, Švajnštajger i Lam, potpomognuti Kloseom i Balakom, nosili su ekipu trnovitim putem do finala. Usled poraza od Hrvatske završili su grupnu fazu kao drugoplasirani. Dueli četvrtfinala i polufinala sa Portugalijom i Turskom završeni su istim rezultatom i ishodom - pobedom Nemačke 3:2. Pogodak Lama u 90. minutu poslao ih je u okršaj za trofej sa Špancima. "Tika-taka" Luisa Aragonesa i gol Fernanda Toresa ostavili su ih sa srebrom oko vrata.

"Grupu smrti" sa Portugalijom, Holandijom i Danskom 2012. Nemci su završili bez poraza. Nagrađeni su susretom sa Grcima u četvrtfinalu u kojem su slavili sa 4:2. Na trasi za novo finale zaustavio ih je Mario Baloteli.

Slično izdanje i u Francuskoj 2016. godine. Slavlja nad Severnom Irskom i Ukrajinom, te remi bez golova sa Poljskom ukrstili su Nemce sa Slovačkom u osmini finala, gde su bili siloviti sa 3:0. Posle maratonske i neizvesne penal serije sa Italijanima domogli su se polufinala u kojem, nalik Baloteliju, svoje veče ima Antoan Grizman sa dva gola. Svetski prvak je eliminisan.

Prethodno učešće na Evru prošlo je neslavno ispadanjem od Engleske (2:0) u osmini finala. Tada je već bio vidan proces rekonstrukcije, koji još uvek traje.

Julijan Nagelsman - "vunderkind" sa ozbiljnim zadatkom

Najmlađi selektor Nemačke u poslednjih 88 godina pred zadatkom je da vrati "pancere" u svetski vrh. Na klupu je stigao posle smene Hansija Flika, prve u istoriji nacionalne selekcije.

Nagelsmanova igračka karijera okončana je sa 20 godina zbog teške povrede. Zavedeno je u arhivama da je bio član Minhena 1860 i Augsburga, mada nije upisao niti jedan nastup. Odmah se okrenuo trenerskim vodama.

Kreno je od mlađih selekcija Hofenhajma, gde je sa selekcijom do 19 godina osvojio Bundesligu. Tad je dobio nadimak "Mini-Murinjo" od svog asistenta. Već sa 28 godina, krajem oktobra 2015, postaje najmlađi trener seniorske ekipe u Bundesligi. Situacija je bila vrlo nezahvalna. Hofenhajm je bio u zoni ispadanja sa sedam bodova do bezbednog 15. mesta. Sa sedam pobeda u 14 mečeva spasili su se "Cvajte".

Slede dve spektakularne sezone sa 4, pa 3. mestom u domaćem prvenstvu i plasman u Evropu. Liverpul ih je pobedom u kvalifikacijama za Ligu šampiona poslao u Ligu Evrope, ali su naredne sezone otišli direktno u grupnu fazu Lige šampiona. Nagelsman je postao najmlađi trener na utakmici Lige šampiona i najmlađi sa 100 mečeva u Bundesligi.

Na leto 2019. prelazi u Lajpcig i odmah niže uspehe. Domogli su se finala Kupa Nemačke, drugog mesta u prvenstvu i polufinala Lige šampiona. Dve sezone su bile dovoljne da prikaže sav potencijal za najveće klubove. Ko će ga onda drugi zvati nego Bajern? Najveće obeštećenje u istoriji za nekog trenera - 25 miliona evra. Nasledio je, gle čuda, Hansija Flika.

Krenulo je sigurno osvajanjem pehara u Superkupu Nemačke protiv Borusije Dortmund i u tom trijumfalnom maniru se nastavilo do kraja sezone, zaključno sa titulom. Potpisavši ugovor na pet godina, Julijan je doživeo lošu stranu trenerskog posla, naročito u takvom gigantu. Poraz od Bajera u martu 2023, usred vrlo neizvesne bitke sa Dortmundom, koštao ga je nastavka saradnje.

To je ispalo čak i odlično po Naglesmana. Prihvatio je posao selektora. Flik je napravio velike probleme tokom svog kratkog mandata i na "vunderkindu" je da na naredna dva velika takmičenja pokaže svo znanje i zaradi novi ugovor.

Vladari Evrope, Bajernova petorka i najbolji igrač Bundeslige

Nagelsman se odlučio za kombinaciju veterana isprobanih u svim bitkama i novih imena. Među golmanima je možda i najzvučniji tandem na prvenstvu Nojer - Ter-Štegen. Ostaje pitanje Nojerove forme posle teške povrede.

Bez Bajerna se ne može, a minhenski tim predstavljaju, uz Nojera, još četiri igrača: Džošua Kimih u odbrani, Aleksandar Pavlović, Džamal Musijala i Leroj Sane u veznom redu, te Tomas Miler u napadu.

Iz redova nedopobedivog osvajača domaće "duple krune" Bajer Leverkuzena na spisku su Džonatan Ta, Robert Andrih i dobitnik priznanja za igrača godine u Bundesligi Florijan Virc. 

Internacionalnce predvode osvajači Lige šampiona Antonio Ridiger i Toni Kros iz Reala. Tu su i Kai Haverc iz Arsenala, Ilkaj Gundogan iz Barselone i igrač Brajtona Paskal Gros.

Finalistu Lige šampiona Borusiju Dortmund predstavljaju Niko Šloterbek i Niklas Fulkrug. Štutgart ima čak pet imena na spisku od 27 igrača, Hofenhajm i Lajpcig po dva, a iz Ajntrahta je pozvan Robin Koh.

Značaj duela sa Mađarskom i nevolje u Ligi nacija

Kad se spomenu susreti Mađarske i Nemačke, odmah pada na pamet finale Svetskog prvenstva 1954. godine i frapirajući trijumf nad "lakom konjicom" u finalu sa 3:2. Mađarska je tad bila ubedljivo najbolji tim na svetu. Kad se uzme u obzir da su ih Puškaš, Kočiš i ostali deklasirali sa 8:3 u grupnoj fazi, podatak je još senzacionalniji.

Ove dve selekcije sastajale su se od 1909. godine i prvi dvoboj na velikim takmičenjima bio je u polufinalu Olimpijskih igara u Štokholmu 1912, gde su Mađari pobedili sa 3:1. Od pomenutog finala 1954, Zapadna Nemačka postepeno raste kao svetska sila, dok Mađarska tone. Tek su se na Evru 2021. sreli na "Alijanc areni". Bilo je 2:2 u utakmici grupne faze.

Mađarskoj "leži" Nemačka u skorije vreme, što se vidi u dvomeču u Ligi nacija 2022. godine, kad su na "Puškaš areni" remizirali 1:1 i zatim slavili u Lajpcigu sa 1:0.

Protiv Škotske Nemci nikada nisu zabeležili poraz u zvaničnim utakmicama. Ostvareno je šest pobeda uz dva remija. Tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1970, Zapadna Nemačka i Škotska su remizirali 1:1 na Ostrvu, a na kontinetalnom delu Evrope su domaćini pobedili sa 3:2. Nemci su zatim trijumfovali 2:1 na Mundijalu 1986, pa 2:0 na Evropskom prvenstvu šest godina kasnije. Počevši od remija (1:1) 2003, do 2015. su se viđali četiri puta i to u kvalifikacijama za evropske smotre. "Panceri" su u nizu od tri uzastopne pobede.

Što se tiče Švajcarske, interesantno je da će se u bogatoj istoriji međusobnih susreta, koja datira od 1908, prvi put susresti na Evropskom prvenstvu. Inicijalni susret na zvaničnim takmiečnjima bio je 1938. na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Prvi četvrtfinalni susret završen je 1:1 posle 120 minuta, pa je morao da se ponovi. Švajcarska je slavila sa 4:2. Naredni susreti na svetskim smotrama bili su tokom 1960-ih. Zapadni Nemci su pobedili u grupnoj fazi u Čileu sa 2:1 i četiri godine kasnije u Engleskoj sa 5:0. Najskorije nadmetanje ove dve ekipe bilo je u Ligi nacija 2020. godine. Oba duela završena su nerešeno (3:3, 1:1).

Sastav reprezentacije Nemačke

Golmani: Manuel Nojer (Bajern), Oliver Bauman (Hofenhajm), Aleksandar Nibel (Štutgart), Mark-Andre ter Štegen (Barselona);

Odbrana: Valdemar Anton (Štutgart), Benjamin Henriks (RB Lajpcig), Džošua Kimih (Bajern), Robin Koh (Ajntraht), Maksimilijan Mitelštat (Štutgart), David Raum (RB Lajpcig), Antonio Ridiger (Real Madrid), Niko Šloterbek (Dortmund), Džonatan Ta (Leverkuzen);

Vezni red: Robert Andrih (Leverkuzen), Kris Firih (Štutgart), Paskal Gros (Brajton), Ilkaj Gindogan (Barselona), Toni Kros (Real Madrid), Emre Džan (Borusija Dortmund), Džamal Musijala (Bajern), Leroj Sane (Bajern), Florijan Virc (Leverkuzen);

Napad: Maksimilijan Bejer (Hofenhajm), Niklas Filkrug (Dortmund), Kai Haverc (Arsenal), Tomas Miler (Bajern), Deniz Undav (Štutgart).

Raspored utakmica reprezentacije Nemačke:
14. jun: Nemačka - Škotska (21.00, Minhen)
19. jun: Nemačka - Mađarska (18.00, Štutgart)
23. jun: Švajcarska - Nemačka (21.00, Frankfurt)