Holandija - vreme ja za povratak na vrh evropskog fudbala

Iako je samo jednom bila šampion Evrope – 1988. u Zapadnoj Nemačkoj, reprezentacija Holandije je jedan od najredovnijih aktera završnih turnira evropskih šampionata (10 učešća), a sa 20 izvojevanih pobeda, uz osam remija i 11 poraza, peta je na večnoj listi.

Holanđani su debitovali 1976. u Jugoslaviji, na poslednjem prvenstvu sa samo četiri učesnika. Izgubili su u polufinalu na zagrebačkom Maksimiru od Čehoslovačke (1:3), ali su pobedili domaćina u duelu za treće mesto (3:2).

Četiri godine kasnije, u Italiji se prvi put takmičilo osam nacionalnih timova, a selekcija Holandije nije prošla ni grupnu fazu, što joj se desilo još samo 2012. u Poljskoj i Ukrajini.

Od te 1980. pa do danas, Holanđani se samo dva puta nisu kvalifikovali na Evropsko prvenstvo, a domaćin oba propuštena bila je Francuska – 1984. i 2016. godine.

Još uvek najveći uspeh holandskog fudbala napravila je legendarna generacija Ruda Gulita, Marka van Bastena, Franka Rajkarda i sadašnjeg selektora Ronalda Kumana, koja je 1988, baš u Nemačkoj (tada Zapadnoj) pobedila rezultatom 2:0 Sovjetski Savez u finalu na minhenskom Olimpijskom stadionu.

Nakon što su podigli pehar, čak tri puta su fudbaleri u prepoznatljivim narandžastim dresovima ispadali u polufinalima – 1992. u Švedskoj, 2000. godine, kada su zajedno sa Belgijancima bili domaćini i 2004. u Portugaliji.

Dalje od četvrtfinala nisu mogli 1996. u Engleskoj i 2008. u Austriji i Švajcarskoj, a na poslednjem prvenstvu Evrope, neplanirano odigranom 2021, razočarali su iznenađujućom eliminacijom od Češke (0:2) već u osmini finala.

Uz titulu šampiona Evrope iz 1988, Holanđani su nešto ranije u dva navrata bili vicešampioni sveta – 1974. takođe u Zapadnoj Nemačkoj i četiri godine kasnije u Argentini. I treći put su izgubili u finalu Mundijala 2010. u Južnoj Africi.

Do ovogodišnjeg šampionata Evrope, ponovo u Nemačkoj, gde je kroz istoriju imala najviše uspeha, Holandija je došla kroz kvalifikacionu grupu B ukojoj je sa 18 osvojenih bodova bila drugoplasirana, iza Francuske, protiv koje će ponovo igrati i na Evru u grupi D, gde su još KV i Austrija, poznata mušterija sa prethodnog prvenstva.

Narandžasti su u kvalifikacijama dva puta izgubili od Francuza (0:4 i 1:2), ali su im to i jedina dva poraza, pošto su u dva navrata savladali Grčku (3:0 i 1:0), Republiku Irsku (2:1 i 1:0) i Gibraltar (3:0 i 6:0).

Ronald Kuman - povratnik na klupu Holandije

Selektor Holandije na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj biće Ronald Kuman, jedan od najpoznatijih holandskih trenera današnjice i bivši fudbaler koji je tokom veoma uspešne i trofejne igračke karijere, između ostalog, osvojio Ligu šampiona sa Barselonom 1992, a bio je i član reprezentacije koja je 1988. postala prvak Evrope.

Pošto se penzionisao kao igrač Fejnorda, Kuman je trenersku karijeru počeo u ulozi pomoćnika u stručnom štabu Gusa Hidinka koji je predvodio reprezentaciju Holandije na Svetskom prvenstvu 1998. godine.

Nakon turnira u Francuskoj, imenovan je za asistenta u Barseloni, a 2000. je prvi put dobio posao glavnog trenera u Viteseu sa kojim je već u prvoj i jedinoj sezoni izborio mesto u Kupu Uefa (danas Liga Evrope).

Kasnije tokom karijere Kuman je trenirao gotovo sve najznačajnije klubove u domovini (Ajaks, PSV Ajndhoven, AZ Alkmar i Fejnord), a oprobao se i u najkvalitetnijim evropskim ligama – vodio je Benfiku, Valensiju, Sautempton, Everton i Barselonu.

Samo je u Holandiji bio šampion – dva puta sa Ajaksom (2002. i 2004) i jednom sa PSV-om (2007), ali je i Valensiju (2008) i Barselonu (2021) predvodio do trofeja u Kupu Kralja, a osvajao je i Kup Holandije, Superkup Portugalije i Superkup Holandije poznat pod imenom Trofej Johana Krojfa.

Holandski trener je povratnik na klupu nacionalnog tima svoje zemlje, pošto je već bio selektor od 2018. do 2020. godine. Zamenio je tada Dika Advokata, nekadašnjeg selektora Srbije, koji sa Holanđanima nije uspeo da izbori plasman na Svetsko prvenstvo 2018.

Kuman je u prvom selektorskom mandatu stigao do finala Lige nacija 2019. i izgubio od Portugalaca (0:1), ali je uspešno prošao kroz kvalifikacije za Evro 2020. i vratio Holandiju na veliko takmičenje, nakon što je neočekivano propustila i Evropsko prvenstvo 2016. i Mundijal dve godine kasnije. Šampionat Evrope je odložen za 2021. zbog pandemije koronavirusa, a Kuman je mesto selektora zamenio za posao u Barseloni.

Vratio se u januaru 2023, nakon Svetskog prvenstva u Kataru i povlačenja Luja van Gala. Debitovao je košmarno u prvom kolu kvalifikacija za Evro u Nemačkoj porazom od Francuske koja je nakon 20 minuta fudbala vodila 3:0, a do kraja postigla još jedan gol.

Nije poražavajuća partija u Sen Deniju obeshrabrila Kumana i Holanđane. Protiv Francuza nisu mogli, ali su uzeli po šest bodova svim slabijim protivnicima i sa druge pozicije u grupi B zaslužili direktan plasman na Evropsko prvenstvo.

Granitna odbrana i talentovan napad

Nije jedini, ali Ronald Kuman nije iskoristio novu mogućnost da na Evropsko prvenstvo povede 26 fudbalera, što ne menja činjenicu da Holanđani dolaze u Nemačku u izuzetno jakom sastavu.

Možda bi Kumanov spisak bio malo drugačiji i za jedno ime duži da nisu povređeni Marten de Ron i Mats Vajfer, Noa Lang.

Talenta neće manjkati ni na jednom kraju terena, ali na prvi pogled ka sastavu tima ističe se iskustvo i kvalitet holandske odbran. Uz večitog komandanta i kapitena Liverpula Virdžila van Dajka, tu su Nejtan Ake iz moćnog Mančester sitija, prekaljeni Dejli Blind, Barsin Matijs de Liht, Interov tandem Stefan de Fraj i Denzel Damfris, šampion nemačke sa Leverkuzenom Džeremi Frimpong...

Kakva je koncentracija kvaliteta u zadnjoj liniji najbolje oslikava činjenica da među putnicima za Nemačku nije bilo mesta za Jana Matsena, levog beka Borusije iz Dortmunda, finaliste Lige šampiona, sve dok nije postalo jasno da Frenki de Jong ispada iz konkurencije, pa je Matsen dobio priliku da ga zameni.

Užasna vest za Holanđane obelodanjena je samo nekoliko dana pred početak Evropskog prvenstva - vezni fudbaler Barselone nije uspeo u potpunosti da se oporavi od povrede skočnog zgloba i neće moći da pomogne nacionalnom timu u Nemačkoj, iako je bio na spisku selektora Kumana i trenirao u kampu reprezentacije.

Nije to jedini peh koji je krojio sastav Holandije, pošto se tokom zagrevanja uoči prijateljskog meča sa Islandom povredio Teun Kopmajners, fudbaler Atalante, sa kojom je osvojio Ligu Evrope. Umesto njega ekipi se pridružio Džošua Zirkzi, član Bolonje koji je prošao sve omladinske selekcije Holanije, ali još uvek nije debitovao za prvi tim.

U nedostatku dvojice važnih igrača na sredini terena, priliku da zablista u narandžastom dresu imaće Lajpcigov Ćavi Simons. Iako se u poznim igračkim godinama preselio u Saudijsku Arabiju, nije zaboravljen ni Žoržinjo Vajnaldum.

Zadatak da tresu mreže imaće Brjan Brobi, Steven Bergvajn, Donjel Malen, Vut Veghorst, uzdanica Liverpula Kodi Gakpo i drugi najbolji strelac u istoriji holandskog nacionalnog tima - Memfis Depaj.

Cilj je jasan - povratak na vrh

Od poslednja tri šampionata Evrope, Holanđani su jedan propustili, na drugom su morali da se pakuju već nakon grupne faze, a na trećem ih je u osmini finala eliminisala Češka. Na mesto uspeha iz 1988. dolaze sa ambicijom da se vrate na vrh evropskog fudbala, gde su prema renomeu i tradiciji oduvek pripadali.

Tim kojem ne manjka iskustva, ali ni talenta i mladalačkog poleta ne bi smeo ni od koga da zazire, pa ni od Francuza sa kojima su ga nemilosrdne kuglice na žrebu ponovo spojile u istoj grupi. Za očekivati je da će to biti borba za prvo mesto i lakšeg protivnika u osmini finala.

Ne treba otpisivati ni Austrijance, ali su Holanđani na Evru pre tri godine pokazali da sa njima umeju - pobedili su ih sa 2:0 u drugom kolu grupe C.

Utakmice sa Poljacima su već dobro istražen teren jer je i 2020. i 2022. sudbina htela da Holandija i Poljska budu u istoj grupi Lige nacija. Samo jednom je bilo nerešeno (2:2), a tri puta su Holanđani odneli po tri boda.

Sastav reprezentacije Holandije

Golmani: Džastin Bajlou (Fejnord), Mark Fleken (Brentford), Bart Verbrugen (Brajton);

Odbrana: Nejtan Ake (Mančester siti), Dejli Blind (Đirona), Matijs de Liht (Bajern), Stefan de Fraj (Inter), Denzel Damfris (Inter), Džeremi Frimpong (Bajer Leverkuzen), Lutšarel Gertrujda (Fejnord), Miki van de Ven (Totenhem), Virdžil van Dajk (Liverpul), Jan Matsen (Borusija Dortmund);

Vezni red: Rajan Gravenberh (Liverpul), Tižani Rejnders (Milan), Jerdi Shauten (PSV), Žoržinjo Vajnaldum (Al Etifak), Džoj Verman (PSV), Ćavi Simons (Lajpcig);

Napad: Brjan Brobi (Ajaks), Memfis Depaj (Atletiko Madrid), Steven Bergvajn (Ajaks), Kodi Gakpo (Liverpul), Donjel Malen (Dortmund), Vut Veghorst (Hofenhajm), Džošua Zirkzi (Bolonja).

Raspored utakmica reprezentacije Holandije:
16. jun: Poljska - Holandija (15.00, Hamburg)
21. jun: Holandija - Francuska (21.00, Lajpcig)
25. jun: Holandija - Austrija (18.00, Berlin)