Argentina protiv Francuske u finalu – vozdizanje boga ili samo još jedan dan na poslu

Posle skoro mesec dana fudbala, 63 utakmice i 166 golova u Kataru, vreme je da svet dobije novog prvaka ili da Francuska titulu najbolje fudbalske reprezentacije prisvoji na još četiri godine.

"Trikolori" će pokušati da zadrže pehar osvojen u Rusiji, što su ranije uspeli samo Italijani (1938) i Brazilci (1962), Argentinci će pokušati da dođu do svoje treće titule šampiona sveta, a jedan čovek pokušaće da se vozdigne među fudbalske bogove.

Lionel Mesi, po mnogima jedan od najboljih fudbalera svih vremena, mogao bi večeras u Kataru da se zauvek oslobodi ograde "po mnogima" i konačno pronađe svoje mesto među fudbalskim božanstvima čija se veličina i značaj više ne preispituju.

Ako Argentina posle 36 godina čekanja slavi u finalu Svetskog prvenstva, više niko u domovini, ni bilo gde na Zemlji, neće moći da prigovori Mesiju da, uprkos svim priznanjima i osvojenim trofejima, pa i utisku svakog fudbalskog zaljubljenika, svoju zemlju nije popeo na krov sveta, kao što su najveći uvek radili.

Sedmostruki osvajač Zlatne lopte već je vodio svoju reprezentaciju do finala u Brazilu 2014, ali je tada Mario Gece četvrti put u istoriji doneo Boginju u Berlin.

Zajedno sa sunarodnicima, gledao je Mesi u suzama slavlje prvog evropskog šampiona na tlu vrele Južne Amerike, pitajući se hoće li biti popravnog i da li će dobiti drugu šansu. 

I sada ju je dobio – drugu, ali i sasvim izvesno poslednju. I zato može Hulijan Alvarez da postigne tri gola u finalu, može Rodrigo de Paul da oduzme svaku loptu koju vidi, može Emilijano Martinez da odbrani šta god hoće, ovo je ipak (poslednja) priča o jednom čoveku. Ili bogu. A bogovi uvek traže žrtve i sledbenike.

I jesu se svi argentinski fudbaleri gotovo religiozno podredili svom (budućem) bogu, jeste im bog milosrdno vratio (sa pet postignutih golova i tri asistencije u Kataru), ali trnovite su staze nebeske, a ogroman i nezahvalan teret koji Mesi i Argentinci nose na leđima, pa je takav bio i njihov put do finala.

U prvom kolu Grupe C Argentina je neočekivano izgubila od Saudijske Arabije (1:2) i sva prava na grešku već na startu su potrošena. Sabrali su se "gaučosi" na vreme i sa po dva gola u mreži Meksika i Poljske uspeli da izbore plasman u nokaut fazu sa prvog mesta u grupi.

U osmini finala preskočili su Australiju (2:1) bez većih problema, ali je četvrtfinale protiv Holandije bilo prava isusovska muka, koju su prkosni Argentinci prebrodili nakon dosta nervoze, čarki na terenu i boljeg izvođenja penala.

U polufinalu, Hrvatska se nije pokazala kao dostojan protivnik (3:0), pa su Argentinci šesti put u istoriji ostali među dva najbolja tima na prvenstvu sveta.

Pored onog u Brazilu, izgubili su finale 1930. od domaćeg Urugvaja, kao i 1990. od Zapadne Nemačke u Italiji. Prvu titulu šampiona sveta osvojili su kao domaćini 1978, a drugu 1986. u Meksiku, kada su poslednji put imali posla s bogovima.

Još jedan dan u francuskoj kancelariji

Neopterećeni velikim pričama o ljudima i bogovima, već dokazani pred celim svetom u Rusiji 2018, Francuzi su u Katar došli rasterećeni, kao branioci trofeja, ponovo jedni od glavnih favorita, ali značajno oslabljeni povredama koje su se gomilale sve do prvog dana Mundijala.

I tako desetkovani, bez Pogbe, Kantea, Benzeme i Kimpembea, utisak je da su se "trikolori" prošetali do finala kao dobro poznatom i čvrstom stazom, sa koje nema skretanja.

Svaka utakmica koju su Francuzi odigrali u Kataru delovala je kao samo još jedan dan na poslu dobro uigrane i profesionalno efikasne, ali istovremeno vesele i razdragane ekipe iz iste kancelarije koja zna, ali i voli svoj posao.

Već u prva dva kola Grupe D osigurali su pobedama nad Australijom (4:1) i Danskom (2:1) prvo mesto, pa su mogli sebi da priušte i bezbolan poraz od Tunisa (0:1).

Rutinski su rešili Poljake u osmini finala (3:1), a četvrtfinale protiv Engleske (2:1) i polufinale sa osokoljenim Marokancima (2:0) bila su dva ozbiljna izazova, rešena bez mnogo nervoze i drame, u 90 minuta fudbala.

U obe utakmice bilo je perioda kada su Francuzi potisnuti u defanzivu, kada je delovalo da se grčevito brane i da je pitanje trenutka kada će primiti gol, ali su mirni i staloženi, sa stavom tima koji je ubeđen u uspeh, zadavali protivnicima konačan udarac u pravo vreme.

Kao i Mesi, Kilijan Mbape je postigao već pet golova u Kataru, a Olivije Žiru jedan manje. Lideri su francuski fudbaleri i među najboljim asistentima turnira, pošto je Grizman do sada asistirao tri puta, a Dembele, Teo Ernandez i Mbape po dva.

I Francuzi danas igraju za svoju treću titulu prvaka sveta. Do druge i za sada poslednje "boginje" došli su na prethodnom Mundijalu u Rusiji, gde su u finalu bili bolji od Hrvatske 4:2, dok su prvu osvojili 1998. godine, kada su kao domaćini turnira u finalu savladali Brazil 3:0.

Pored trofeja iz 1998. i 2018, "trikolori" imaju dva treća mesta (Švedska 1958. i Meksiko 1986) i srebro iz Nemačke 2006, gde su Italijani slavili u finalu tek nakon izvođenja penala, a Zinedin Zidan pokazao da se glavom ne udara samo lopta.

Moraće Francuzi i danas u Kataru da zavrnu rukave i udare svim raspoloživim sredstvima, da ne bi ostali samo zaslepljeni posmatrači vozdizanja jednog fudbalskog boga i njegovih prgavih i beskompromisnih, ali vernih sledbenika.

Finale Svetskog prvenstva u Kataru između Argentine i Francuske počinje u 16.00 časova na stadionu "Lusail", a glavni arbitar susreta biće Poljak Šimon Marčinjak. Direktan prenos finalnog meča je na Prvom programu RTS-a, a njegov tok i rezultat možete pratiti na našem portalu.