Sa srcem na terenu - da li će Piksijevi orlovi biti visokoletači

U Srbiji se fudbal ozbiljno gleda i sve je spremno za početak Mundijala 2022. Čini se da će sve stati. Od inflacije, preko tenzija na Kosovu i Metohiji do rata u Ukrajini. Nada umire poslednja a u narodu postoji ogromna vera da ćemo dočekati „Orlove" ispred Skupštine grada, onako kako  proslavljamo svaki uspeh naših sportista.

A kakve su nam šanse u grupi s Brazilom, Švajcarskom i Kamerunom? Kakva je statistika za reprezentaciju Srbije? Ko ima najveće šanse da postane šampion sveta u Kataru? I gde su tu naši „Orlovi"?

Vremenski uslovi i Bahrein

Prvi put u istoriji, umesto u toku leta kada smo svi navikli, Mundijal se igra u novembru i decembru, što je još jedna doza nezaboravnosti za prvenstvo koje će koliko u januaru već biti istorija. Ovo je bilo racionalno rešenje jer temperature za vreme juna i jula u Kataru u proseku ne idu ispod 38 stepeni.

I sada će temperatura u ovoj zemlji Bliskog istoka biti visoka, u trajanju šampionata očekuju se temperature između 27 i 30 stepeni. Da je selektor Srbije Dragan Stojković brinuo o svemu govori činjenica da je za pripremnu utakmicu pred prvenstvo izabrao selekciju Bahreina koji se graniči sa zemljom domaćinom. Fudbaleri će imati priliku da igraju na identičnoj temperaturi, vlažnosti i gustini vazduha, što će im pomoći da se pripreme za ritam i tempo prvenstva.

Prizivanje sudbine i vatreno krštenje

Kada su posle trijumfa u Portugaliji fudbaleri u svlačionici pevali "Dajte Brazil da se igramo" ni slutili nisu da će stvarno, i to baš u prvom kolu za protivnika imati "Karioke". Na samom startu, selekciju očekuje "vatreno krštenje", Brazil je prvi favorit za osvajanje "Boginje" jednoglasne su sve prognoze. Ovo je, ipak, dobra stvar, jer bi svaki pozitivan rezultat katapultirao samopouzdanje reprezentacije za naredne utakmice, a oni negativni ne bi poremetili mnogo jer će se i posle Brazila - igrati fudbal.

I Brazil i Srbija imaju jak vezni red i napad, dok u odbrani obe selekcije mogu nastati potencijalni problemi. Odbranu južnoameričke selekcije čine iskusni igrači koji su doduše zagazili u godine, pa bi kako vreme bude odmicalo na meču brzonogi reprezentativci Srbije Kostić, Radonjić i Živković mogli da im prave probleme. Suprotno je na drugoj strani, defanzivna linija Srbije je jedna od najmlađih na prvenstvu i potencijalni manjak koncentracije i danak neiskustvu skupo bi nas koštali jer Nejmar, Vinisijus, Entoni i Rafinja ne praštaju greške.

Prilika da sravnimo račune 

Kao i 2018. pored Brazila u grupi je i Švajcarska koja nam je ostala dosta toga dužna iz Rusije. Meč protiv ove evropske selekcije igraće se u finišu grupne faze i vrlo lako može da bude odlučujući za plasman u narednu rundu. Pre četiri godine smo protiv ove reprezentacije odlično ušli u meč, posle prvog poluvremena vodili smo sa 1:0.

Na početku drugog poluvremena Džaka je dao izjednačenja posle čega je ubrzo Mitrović fauliran u šesnaestercu rivala a sudija Feliks Brih ne samo da je ostao slep na to, već je dosudio i faul u napadu iako je bio udaljen svega par metara. Hladan tuš usledio je u 90. minutu, Šaćiri je krenuo u kontru kog je pratio Tošić.

Ostrašćeni navijači što u sebi što naglas revoltirani ponašanjem Švajcaraca i sudijskim odlukama govorili su: "Obori ga". Tošić bi dobio crveni karton, a meč bi se završio nerešenim rezultatom koji bi Srbiji obezbedio prolaz u nokaut fazu. Ipak, odlučio je da ne uklizava, Šaćiri je prošao i poslao loptu u mrežu Vladimira Stojkovića.  

Švajcarska je otišla u osminu finala, a Srbija u avion za povratak kući. Nema sumnje da su inat i želja za pobedom protiv ove selekcije nešto što će gurati napred fudbalere Srbije ka što boljem u učinku u grupi. 

Favoriti i njihovi razlozi 

Iako su glavni favoriti za osvajanje: Brazil, Argentina, Francuska i Engleska veliki broj ekipa sa imperativom pobede dolazi iz nekih svojih razloga.

"Suša" Brazila traje dve decenije, "Karioke" su Mundijal poslednji put osvojili 2002. u Južnoj Koreji.

Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo će se verovatno oprostiti od Mundijala nakon Katara i zbog toga Argentina i Portugal žele da se popnu na najviše postolje.

Svoj poslednji Mundijal igra i Žiru, čija Francuska popularnu "Boginju" želi da osvoji drugi put u nizu.

Engleska je poslednji put na najvišem postolju bila 1966. kada se još uvek na malim ekranima gledao crno-beli fudbal.

Belgija poslednjih godina ima fantastičan sastav koji ništa nije osvojio i sad im je prilika da se dokažu svima.

"Orlovi"  

Srbija je svrstana na sredinu. Od 32 ekipe, "Orlovi" se kotiraju kao 16. favorit, što nije pozicija koju bismo voleli da vidimo. Košarkaška reprezentacija je igrala finalne utakmice i osvajala titule kada je bila potcenjena i išla iz senke, vreme je da fudbaleri preuzmu recept od njih.

Reprezentacija je kvalitetna, po svim parametrima bolja je od one iz Rusije od pre četiri godine. Igrači su sazreli, pojavili su se i neki novi koji igraju odlično za velike klubove. Selektor je uneo potrebnu atmosferu i pobednički mentalitet.

Više se ne igra na gol manje nego na gol više, što i te kako raduje navijače. Napad reprezentacije je jedan od najboljih na šampionatu. Golove protivnika će direktno napadati Mitrović, Vlahović i Jović, dok će im u navali pomagati i Kostić, Tadić, Radonjić i Živković.

Vezni red je sačinjen od fudbalera koji su jedni od glavnih igrača u svojim, dok su u odbrani mladi fudbaleri koji podsećaju na požrtvovanost kakvu je imao Nemanja Vidić. 

Ukoliko daju svoj maksimum i posluži ih sreća, "Orlovi" mogu da odlete daleko. 

Piksi je od onih igrača koji ostavljaju „srce na terenu" i tu energiju prenosi na naše reprezentativce. Zbog takve energije naša nada nije neutemeljena, uprkos svim statistikama. Njegov pobednički duh i mentalitet ako ne veliki uspeh, mogu da donesu trud, igru i zalaganje na koje ćemo biti ponosni.

Svako takmičenje treba započeti s nadom, a šta je bolje nego poruka koju je Piksi poslao fudbalerima: "Ne morate ništa a možete mnogo".