Bečki Muzej savremene istorije dočekuje Evroviziju: izložba „Unstoppable“ slavi 70 godina spektakla

Naslov izložbe „Nezaustavljivi" (Unstoppable) odnosi se na prvu reakciju austrijske pobednice iz 2014, Končite Vurst, „Mi smo nezaustavljivi“ rekla je tada, misleći na trans-osobe. Priča je mnogo.

Kad bi se iscrpno dokumentovali svi raniji skandali i afere ove navodno apolitične manifestacije, bilo bi to veće poglavlje od Napoleonovih osvajanja. Pesma Evrovizije je uvek bila indikator društvenih promena.

„Šezdesetih je bilo dosta pesama koje upoređuju žene i lutke. Poruka je slojevita – i kritika patrijarhata, i manifest ženske nadmoći. Godine 2018. se metafora s lutkama vratila, kad je Izrael pobedio sa strofom 'Ova Barbi ima šta da kaže'. Pored emancipacije, i druge teme su se razvijale tokom sedam decenija te manifestacije – sloboda, pobuna, emocije bliskosti, ili naprotiv kompleksi superiornosti i distance“, navodi kustos izložbe Florian Vagner.

Dizajn izložbe živi od lančanih semantika. Eksponati su dovršeni tek u asocijacijama posmatrača. Tu je Končitina haljina od pre 12 godina, tu je brod na kome je Austrijanac Džej Džej prošle godine uplovio u pobedu i doveo Pesmu Evrovizije u Beč. Za ostalo treba pratiti medijske naslove o politici, ucenama i bojkotima.

Bečki domaćini gledaju trezveno na situaciju.

„Svaki pogled na istoriju pokazaće da nikad nije bilo delatnosti koje ne bi bile i političke. Podsećam na moto iz pionirskih dana digitalne kulture, da je i privatno političko. Pesma Evrovizije je oduvek politika, posebno onda kad se svi utrkuju u izjavama da nije i da ne sme da bude“, napominje Monika Zomer, direktorka Muzeja savremene istorije.

„Bojkot nije realistična šansa da se zaustave ratovi. Bojkoti ne donose mir, samo sprečavaju razgovor ljudi različitog porekla i mišljenja. Velika snaga Pesme Evrovizije je upravo u tome da je ona aktivna platforma za mir, čak iako samo simbolički. Ne mislim da serija otkazivanja utiče na kvalitet ovogodišnjeg takmičenja. Za svako prazno mesto prijavilo se nekoliko novih interesenata. Ko nije tu, ko mu je kriv, bio je pozvan“, ističe Florian Vagner.

Nema danas političnije stvari od onih oblasti koje su po definiciji apolitične. Od sporta, preko popularne umetnosti, do visoke kulture, svuda vlada diktat politike, ne kao vlasti, već kao moralne ucene. Što se Evrovizije tiče, što lakše note, tim teže oružje.