Трг Вука Караџића у Бечу – трајни симбол српско-аустријских културних и историјских веза

Реализација ове иницијативе представља важан тренутак за српску заједницу у Аустрији и допринос очувању вишевековних културних, историјских и друштвених веза Србије и Аустрије.

Беч је био град у којем је Вук Стефановић Караџић провео најзначајнији део свог стваралачког живота. У њему је живео, радио и сарађивао са истакнутим европским научницима, филолозима и културним посленицима. Његово дело трајно је обележило српски језик, писменост, књижевност и културу, а његов живот и рад чине једну од најважнијих спона у историји српско-аустријских културних односа.

Иницијативу да један јавни простор у Бечу понесе име Вука Караџића покренуо је Александар Саша Станковић у фебруару 2024. године. До њене реализације уследиле су више од две године преданог рада, бројни разговори и сусрети, припрема историјске и културне аргументације, као и континуирана сарадња са представницима институција Града Беча и српске заједнице у Аустрији.

Остварење овакве иницијативе никада није дело само једног човека. Зато искрену захвалност упућујемо свима који су својим знањем, радом, подршком и личним ангажовањем допринели да идеја покренута у фебруару 2024. године постане стварност.

Захваљујемо Силвији Јанковић, дугогодишњој председници 5. бечког округа, која је од самог почетка препознала значај иницијативе и својим залагањем дала важан подстицај њеном даљем развоју.

Подршка градоначелника Беча Михаела Лудвига овој иницијативи потврдила је посвећеност Беча културној разноликости и очувању наслеђа заједница које су током векова доприносиле развоју града као једне од великих европских престоница културе и сусрета народа.

Председнику 3. бечког округа Ериху Хоенбергеру захваљујемо на отворености, разумевању и конструктивној сарадњи током реализације иницијативе, а Ренати Андерле, посланици Града Беча и председници надлежне комисије за културу, на препознавању њеног културног и историјског значаја и подршци коју је пружила.

Важну улогу имао је и историчар Златан Стојадиновић. Његово стручно знање, историјска аргументација и посвећеност проучавању живота и дела Вука Караџића, као и његовог места у српско-аустријским односима, били су драгоцени током читавог процеса.

Реализацији иницијативе допринели су и Српско културно друштво „Просвјета“ и Аустријски савез српског фолклора, који су у новембру 2024. године заједнички организовали свечану академију поводом 160 година од смрти Вука Стефановића Караџића.

Ова академија била је важан корак у представљању иницијативе. Том приликом представницима бечких институција и јавног живота приближени су живот и дело Вука Караџића, његов немерљив допринос српском језику и култури, као и његова улога у развоју српско-аустријских културних и историјских односа.

Именовање Трга Вука Караџића у Бечу много је више од постављања табле са именом великана српске културе. То је трајни знак сећања на човека чији су живот и дело нераскидиво повезани са Бечом, али и снажна порука о значају културе, образовања, међусобног поштовања и дијалога међу народима.

Уједно, оно представља признање историјском присуству и доприносу српске заједнице Бечу и Аустрији и подстицај садашњим и будућим генерацијама да наставе да граде мостове сарадње, пријатељства и међусобног разумевања.

Трг Вука Караџића остаће видљиво и трајно сведочанство веза између Србије и Аустрије, српског народа и града Беча – града у којем је Вук живео, стварао и оставио неизбрисив траг.

"Овај успех припада свима који су веровали у идеју и допринели њеном остварењу, уверени да Вук Стефановић Караџић, као једна од најзначајнијих личности српске културе и историје, заслужује истакнуто и трајно место на мапи Беча", изјавио је Александар Саша Станковић покретач иницијативе и председник Аустријског савеза српског фолклора.