Obrazovni haos u Srbiji

Gostujući u emisiji „Magazin Srbije na vezi" prof. Dr Jasmina Vujić, profesor Odeljenja za nuklearni inženjering Kalifornijskom univerzitu - Berkli i direktor Nuklearnog istraživačkog centra - Berkli, kritikovala je način na koji se sprovodi reforma obrazovnog sistema.

„Dosta sam kritična kako je izvedena Bolonjska reforma ovde, jer ono što je trebalo da se uradi, efikasnost studiranja, povećanje kvaliteta studija, nažalost se nije desilo. Tako da vidim ovaj haos kad studenti protestuju", rekla je prof Vujić i dodala da je evidentno da će sledeće generacije u pogledu obrazovanja biti manje kvalitetne.

"To aspolutno vidim i to mi govore moje kolege. Moja poruka kolegama je da je kvalitet izuzetno bitan i da na tome treba da porade i profesori na različitim fakultetima i Rektorat i Ministarstvo za obrazovanje", rekla je prof. Vujić i poručila studentima da i oni treba da budu ozbiljniji.

Upoređujući studente i uslove studiranja u Srbiji i svetu, prof. Vujić je rekla da se studentski protesti na Berkliju održavaju veoma često, a povezani su uglavnom za visinu školarine, koja se posledljih godina povećava. S druge strane, studenti u Berkliju protestuju zbog raznih aktuelnih svetskih problema, a pre svih zbog nebrige prema planeti. Nikada ne protestuju zbog uslova školovanja, jer je sistem fiksiran i nepromenjen zadnjih 20 godina od kada je prof. Vujić u Sjedinjenim državama.

„Studenti znaju da se to ne menja i da nema načina da to promene".

Postoje procene da je iz Srbije otišlo oko desetak hiljada mladih , obrazovanih ljudi.

"Taj odliv mozgova mora da se zaustavi. Ako mladost odavde ode, ova zemlja nema budućnosti", izričita je prof. Vujić i apeluje na sve strukture da pronađu način da se odliv mozgova iz Srbije zaustavi, ali da se onima koji su otišli omogući povratak.

„Svakako podržavam naše studente da odu da se obuče i da završe škole u inostranstvu, da vide kako sve to izgleda, više će ceniti ono što imaju ovde. Ali treba im napraviti uslove da se vrate ovde, mora se i školski sistem reformisati, mora se privreda pokrenuti, poljoprivreda, nauka pokrenuti. To su stvari na kojima se mora insistirati, pa će mladi ljudi da se vrate", rekla je prof. Vujić i dodala da imamo „izuzetno kvalitetnu decu i šteta je ne pružiti im kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju".

Potrebno je malo - „malo podrške, malo organizacije" kaže prof. Vujić, jer videli smo kada je sistem dobro organizovan naši mladi obrazovani ljudi širom sveta pokazuju odlične rezultate. Ukoliko im se pruži prilika oni bi iste rezultate postizali i ovde, a potreban im je sistem „gde bi se cenila stručnost i znanje umesto nekih drugih stvari koje su isplivale na površinu".

Način da se pokaže da država Srbija i njene institucije cene trud naših mladih stručnjaka u inostranstvu može i biti i sasvim jednostavan - odanost ćirilici u svetu informacionih tehnologija, ali i u svakodnevnom životu.

"Razvijeni su alati, informacione tehnologije, zahvaljući našim stručnjacima omogućeno je da se ćirilica i srpski jezik vide na internetu. Gugl prevodi na srpski, Gugl „govori" srpski. Tako da i mi ovde treba da poštujemo ćirilicu. Državne ustanove, univerziteti, javna preduzeća moraju da koriste ćirilicu na prvom mestu. Na veb sajtovima, koliko ja vidim to se zanemaruje, tako da je moja poruka da kad su već ti mladi ljudi uložili trud da IT omogući automatsko korišćenje ćirilice, onda i ovde u zemlji mora na tome da se poradi", poručila je prof. dr Jasmina Vujić.

Da perspektiva svakog obrazovanog čoveka koji napusti zemlju treba da bude povratak svedoči i prof. Vujić ličnim primerom.

„Što se mene tiče ja ću ostati još neko vreme na Univerzitety, zato što je sad uzbudljivo. Energetika je nešto što je potrebno, imamo 7 milijardi ljudi na zemlji. Ali mi se polako vraćamo. Moj muž je više ovde, nego što je tamo, smatramo da je Srbija stvarno raj na zemlji i oni koji odu napolje to vide."