Šta nosi novi manjinski zakon u Mađarskoj?

Mađarska vlada je sredinom novembra uputila parlamentu na usvajanje predlog novog manjinskog zakona, za koji same manjine tvrde da nije napisan u dogovoru sa njima. Tim aktom se, kako navode, krše njihova prava, jer zakonodavac i ne spominje mnoge oblasti koje su za njih od ključnog značaja. Sporni zakonski tekst razmatra se u parlamentu po ubrzanom postupku, s obzirom da novi mađarski ustav stupa na snagu 1. januara sledeće godine.

Imajući u vidu da će od ovog zakonskog akta u mnogome zavisiti položaj nacionalnih i etničkih manjina u Mađarskoj, za njegovu ocenu upitali smo predsednika Samouprave Srba u Mađarskoj (SSM) Ljubomira Aleksova, potpredsednicu tog tela dr Milicu Pavlov i direktora Srpskog instituta pri SSM-u Peru Lastića.

Ljubomir Aleksov smatra da situacija nije jednostavna, pošto su predstavnici manjina proteklih meseci u rukama imali više varijanti ovog zakona i to po pravilu sa vrlo kratkim rokovima za izjašnjavanje.

"Mi smo u više navrata o tome razgovarali sa predstavnicima vlade, ali je bitna razlika da li samo razgovaramo o nečemu, ili se o tome i dogovorimo. Dogovaranje je u ovom slučaju izostalo i žalostan je statistički podatak da je odbijeno oko 80 odsto predloga koje su u vezi novog manjinskog zakona podnele manjine", kaže Aleksov i dodaje da u predloženom tekstu manjinskog zakona ima delova koji su u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim ugovorima koje je mađrska država potpisala.

"Zakon ne reguliše niz oblasti koje su od suštinskog značaja za manjinske zajednice, jer je nepoznanica na kakav način će biti sprovedeni manjinski izbori, koje će organizacije dobiti pravo delegiranja na tim izborima, koliki će biti cenzus, da li je u skladu sa evropskim propisima da se manjinska prava vezuju za podatke koji su dobijeni prilikom popisa stanovništva, što nije bilo rečeno prilikom sprovođenja popisa. Ne znamo šta ni će biti sa našim pravima iz oblasti manjinskog školstva. Ako škole zaista prelaze u državno vlasništvo, koje će biti ingerencije manjinskih samouprava i koja su naša prava u pogledu saglasnosti na dati školski program? Da li je u redu sistem u kojem lokalne većinske samouprave mogu da preuzimaju i nadležnosti manjinskih samouprava?", rekao je Aleksov i dodao da pored svih navedenih pitanja stoji i otvoreno pitanje funkcionisanja manjinskih medija.

Posle zajedničkog sastanka, predstavnici manjina obratili su se pismom svim parlamentarnim grupama i ukazali na nedostatke zakonskog predloga. Ako on i pored toga bude usvojen, manjine su, prema rečima predsednika SSM-a, odlučne da koriste sva ustavnom predviđena pravna sredstva kako bi se izborile za svoja prava.

Potpredsednica zemaljske samouprave dr Milica Pavlov spomenuti predlog zakona ocenjuje kao žalosnim, jer smatra da donosi mnogo neizvesnosti.

"Primera radi, kada su manjine tražile garancije u pogledu manjinskog obrazovanja, odgovor je uvek bio da će tu sferu da reguliše Zakon o javnom obrazovanju. Isti odgovori stizali su i kada su manjine pokretale brojna druga pitanja koja im nisu garantovana manjinskim zakonom. Sve se prebacivalo na neke druge, buduće zakone, ili na druge odluke vlade koje će navodno biti donete kasnije. To za nas nisu prihvatlji odgovori, jer na osnovu njih nismo u mogućnosti bilo šta da planiramo. Ne znamo da li će uopšte naša prava u pojedinim oblastima biti garantovana i zaštićena", rekla je Pavlov.

Ono što je najviše sporno i što manjine ne mogu da prihvate, prema rečima naše sagovornice, jeste najava da će se rezultati popisa koji je obavljen ove godine koristiti kako bi se ograničila postojeća manjinska prava.

Samouprava Srba u Mađarskoj se sa primedbama na novi manjinski zakon obratila srpskoj ambasadi u Budimpešti i ambasador Dejan Šahović je pokušao da načini korake kako bi problem bio rešen. Međutim, gospođa Pavlov misli da su vlasti u Mađarskoj trenutno daleko više posvećene što bržem usvajanju spornog manjinskog zakona, nego što pokušavaju da uvaže zahteve manjina.

Komentarišući novonastalu situaciju, direktor Srpskog instituta pri SSM-u Pera Lastić kaže da će se novim zakonom nastaviti nepovoljne i štetne tendencije po srpsku manjinu, započete generalnom izmenom manjinskog zakona iz 2005. godine.

"Nema smanjenja birokratskih tereta i nameta na manjinskim samoupravama i organizacijama, već naprotiv, nastavlja se gušenje rada ovih ključnih organizacija za ostvarivanje manjinskih prava. Nema više para, niti jasnih količinskih finansijskih garancija za ostvarivanje prava", rekao je Lastić.

Lastić smatra da je ponovo glavni udar izvršen na polju političkih prava i to protiv mesnih manjinskih samouprava.