Džez velikani – Max Roach

Maks Rouč je rođen Njulandu, a kada je imao četiri godine preselio se sa porodicom u Bruklin u Njujorku. Odrastao je u muzičkom domu sa majkom, gospel pevačicom. Počeo je da svira trubu na paradama u ranom detinjstvu. Sa 10 godina već je svirao bubnjeve u nekim gospel bendovima.

Rouč je studirao klasične udaraljke na Muzičkoj školi na Menhetnu od 1950. do 1953. godine, radeći na sticanju diplome osnovnih studija muzike. Škola mu je dodelila počasni doktorat 1990. godine.

Godine 1942. kao osamnaestogodišnjak koji je nedavno završio Mušku srednju školu u Bruklinu, pozvan je da zameni Sonija Grira sa orkestrom Djuka Elingtona koji je nastupao u pozorištu „Paramaunt“ na Menhetnu. Počeo je da ide u džez klubove u 52. ulici i na uglu 78. ulice i Brodveja u „Georgie Jay's Taproom“, gde je svirao sa školskim drugom Sesilom Pejnom. Prvi profesionalni snimak napravio je 1943. godine prateći Kolmena Hokinsa.

Rouč je bio jedan od prvih bubnjara, uz Kenija Klarka, koji je svirao u bi bap stilu, a nastupao je u bendovima koje su predvodili Dizi Gilespi, Čarli Parker, Telonijus Monk, Kolmen Hokins, Bad Pauel i Majls Dejvis. Rouč je svirao na mnogim Parkerovim najvažnijim pločama, uključujući i snimanje „Savoy Records“ u novembru 1945. godine, koje je označilo prekretnicu u snimanju džeza. Njegov rani snimci sa metlicama sa Pauelovim triom, posebno u brzim tempima, bili su jako cenjeni.

Sarađivao je i sa mnogim drugim poznatim džez muzičarima, uključujući Kliforda Brauna, Kolmena Hokinsa, Djuka Elingtona, T Ebi Linkoln, Dajnu Vošington, Čarlsa Mingusa, Bilija Eksštajna, Stena Geca, Sonija Rolinsa, Erika Dolfija, Benija Kartera i Bukera Litla. Takođe je svirao sa svojom ćerkom Maksin Rouč, violistkinjom nominovanom za „Gremi“.

Godine 1952. bio je suosnivač „Debut Records“ sa basistom Čarlsom Mingusom, jedne od prvih izdavačkih kuća u vlasništvu umetnika. Izdavačka kuća je objavila ploču koncerta od 15. maja 1953. godine, koji je proglašen „najvećim koncertom ikada“, a koji je postao poznat kao „Džez u Mesi holu“, na kojem su nastupali Parker, Gilespi, Pauel, Mingus i Rouč. Takođe, na ovoj izdavačkoj kući je objavljena revolucionarna slobodna improvizacija basa i bubnjeva, „Percussion Discussion“.

Rouč i trubač Kliford Braun formirali su 1954. godine kvintet u kojem su bili tenor saksofonista Harold Lend, pijanista Riči Pauel (brat Bada Pauela) i basista Džordž Morou. Lend je napustio kvintet sledeće godine, a zamenio ga je Soni Rolins. Grupa je bila odličan primer hard bap stila koji su takođe svirali Art Bleki i Horas Silver. Kasnije te godine, preselio se u oblast Los Anđelesa, gde je zamenio Šelija Mena u popularnoj grupi „Lighthouse All Stars“.

Braun i Riči Pauel su poginuli u saobraćajnoj nesreći  1956. godine, a nakon smrti Brauna i Pauela, Rouč je nastavio da vodi slično konfigurisanu grupu, sa Kenijem Doramom (a kasnije i Bukerom Litlom) na trubi, Džordžom Kolmenom na tenoru i pijanistom Rejem Brajantom. Proširio je standardni format hard bapa koristeći 3/4 valcer ritmove i modalnost 1957. godine svojim albumom „Jazz in 3/4 Time“. Tokom ovog perioda Rouč je snimio niz drugih albuma sa braćom Stenlijem i Tomijem Tarentajnom.

Nastupio je sa Dajnom Vošington na Džez festivalu u Njuportu 1958. godine što je snimljeno, i na  albumu „Dinah Jams“ pred publikom uživo 1954. godine, koji se smatra jednim od najboljih i najzanemarenijih vokalnih džez albuma svog žanra. Negovao je interesovanje i poštovanje prema afro-karipskoj muzici i putovao je na Haiti krajem 1940-ih da bi učio kod tradicionalnog bubnjara Tija Rora.

Početkom 1980-ih, Rouč je počeo da održava solo koncerte, demonstrirajući da udarački instrumenti koje izvodi jedan svirač mogu da ispune zahteve solo nastupa i budu potpuno zadovoljavajući za publiku. Takođe,  započeo je seriju duetskih snimaka odstupajući od stila po kojem je bio najpoznatiji, predavši se slobodnoj improvizaciji - sa Sesilom Tejlorom, Entonijem Brekstonom, Arčijem Šepom i Abdulahom Ibrahimom, duetski koncert sa Malom Voldronom, kao i duet sa svojim doživotnim prijateljem i saradnikom Dizijem Gilespijem.

Iako je svirao sa raznovrsnim ansamblima, uvek je svirao džez. Njegov poslednji snimak, „Friendship“, bio je sa trubačem Klarkom Terijem, dugogodišnjim prijateljem i saradnikom u duetu i kvartetu. Roučov poslednji nastup bio je na proslavi 50. godišnjice originalnog koncerta u „Massey Hall“.

Pisao je muziku za pozorište, uključujući drame Sema Šeparda. Dugo se bavio džez obrazovanjem, od 1972. godine na fakultetu Univerziteta Masačusets Amherst gde je predavao do sredine 1990-ih.

Primljen je u „DownBeat Hall of Fame“  1980. godine i „Modern Drummer Hall of Fame“ 1992. godine.