Big big bend – Bob Brookmeyer Orchestra

Rođen u Kanzas Sitiju, prvobitno je svirao klavir i studirao na Konzervatorijumu za muziku u Kanzas Sitiju, ali je napustio školu pre diplomiranja. Prešao je sa klavira na ventil-trombon, što je bio neobičan izbor u to vreme, a koji je s vremenom postao njegov prepoznatljivi instrument. Za razliku od tradicionalnog „slajd“ trombona, Brukmajer je svirao trombon sa ventilima, koji koristi ventile poput trube. Njegovo fluidno, melodično sviranje pomoglo je da se instrumentima  džeza doda poseban, jedinstven „glas“.

Zvuk njegovog ventil-trombona  bio je topao, lirski i nenametljiv, bio je savršeno prilagođen „cool“ džez sceni 1950-ih i 60-ih. Svirao je sa neuporedivom glatkoćom, često opisivanom kao „vokalnom“ u fraziranju.

Intenzivno je sarađivao sa Džerijem Maligenom (posebno u „Koncertnom džez bendu“ Džerija Maligena), svirao je sa Stenom Gecom, Klarkom Terijem, big bendom Ted Džouns/Mel Luis i Džimijem Đufreom. Bio je ko-lider sa Klarkom Terijem, stvarajući niz muzički bogatih snimaka, kao što je album „The Power of Positive Swinging“.

Kasnije u svojoj karijeri, Brukmajer se više fokusirao na komponovanje i aranžiranje, stvarajući sofisticirana, često klasično inspirisana dela za big bend. Bio je ključni saradnik orkestra Teda Džounsa i Mela Luisa, a kasnije je pisao i za „New Art Orchestra“  kojim su rukovodili Džordž Rasel i drugi. Njegovo opsežno orkestarsko pisanje, obeleženo složenim harmonijama i naprednim strukturama, zapravo predstavlja „most“ između džez tradicije i modernističkih pristupa, spajajući improvizaciju sa savremenim klasičnim kompozicijama.

Predavao je na Konzervatorijumu Nove Engleske, utičući na novu generaciju džez kompozitora i aranžera, zalažući  se za ozbiljno proučavanje kompozicije u džezu - što je u to vreme bila retkost. Bio je mentor značajnim mlađim kompozitorima kao što su Marija Šnajder, Džon Holenbek i Džim Meknili. Nominovan je za više „Gremi“ nagrada.

Orkestar Boba Brukmajera bio je jedno od “vozila“ za njegove kreativne ideje i kompozicije. Ansambl je bio poznat po svojoj prepoznatljivoj mešavini post-bapa, modernog džeza, pa čak i elemenata klasične muzike. Brukmajerova orkestracija je često bila gusta i zamršena, ali zvuk je uvek bio kohezivan i ekspresivan, sa posebnim fokusom na stvaranje dinamičnih tekstura i korišćenje orkestra kao sredstva za pripovedanje, a ne samo kao platforme za soliste.

Slušaćete izbor snimaka  njegovog big benda.