B. Kolonicki, K. Godunov i K. Tarasov: Revolucija ili huliganizam? (2)

U tekstu se istražuju oblici nasilja tokom štrajkova, demonstracija i javnih manifestacija, koji su se odigravali u Sankt Peterburgu u leto 1914. godine. Na osnovu novinarskih reportaža, policijskih izveštaja, letaka, te pisama i dnevnika savremenika, Boris Kolonicki, Konstantin Godunov i Konstantin Tarasov analiziraju retoričke strategije pri legitimaciji i osudi nasilja, a posebna pažnja je dodeljena rečima „huligani” i „huliganizam”, kojima su ljudi različitih gledišta opisivali učesnike u konfliktima.

Kako primećuju autori teksta, neki savremenici, a posle njih i istoričari, suprotstavljali su akcije radnika i demonstranata, a činove nasilja mase ocenjivali različito. Memoari boljševika i sovjetska istoriografija suprotstavljaju organizovane akcije osvešćenih proletera pogromskim činovima „šovinista”. Ovu opoziciju, sa obrnutim predznakom, 1914. godine su koristili ljudi desničarskih uverenja. Oni su osuđivali huliganizam štrajkača, a sa razumevanjem su se odnosili prema razgnevljenim patriotima koji su rušili „nemačke” ustanove. Međutim, nemoguće je ne uvideti vezu imeđu ovih formi nasilja. Radnički protest u vreme Prvog svetskog rata imao je izuzetnu dozu germanofobije, a meta udara su bili nemački preduzetnici, upravnici, inženjeri. Antigermanske akcije, koje su bile praćene nasiljem, preplitale su se sa razvijenom tradicijom radničkog protesta. Njihovo poklapanje predstavljalo je opasnost po režim, što najjače pokazuje primer antinemačkog pogroma u Moskvi u maju 1915. godine.

U nastavku cuklusa, od 5. do 7. marta, možete pratiti tekst Vladislava Aksenova „Crvena žena dolazi – ženske pobune u godinama Prvog svetkog rata. Od bazičnih emocija do društveno-političkog nasilja”, preuzet iz iz Antologije uličnog nasilja početkom 20. veka, koja je izvorno objavljena 2024. godine.

Čitao Aleksandar Božović.
Preveli s ruskog Tanja Mijović i Danilo Barjaktarević.
Urednice Olivera Nušić i Tanja Mijović.