Музеј звука – Истанбул 1700

У дугачком низу пројеката којима осветљава музичку традицију различитих култура које су током последњег миленијума цветале на простору Медитерана, Жорди Саваљ се овог пута фокусирао на један од најфасцинантнијих градова овог региона – Истанбул. Престоница Византије и потом Османлијског царства, овај град на месту где се додирују Азија и Европа одувек је био истинско раскршће култура. Из његове богате историје, Саваљ је издвојио период око 1700, јер се тада појављује први писани запис музике на османлијском двору, захваљујући делатности румунског научника, књижевника и политичара Димитрија Кантемира. Овај свестрани човек у Истанбул је стигао као двадесетогодишњак 1693, најпре као талац, а потом као дипломатски изасланик свог оца, молдавског војводе Константина Кантемира. У овом граду, написао је „Књигу о науци и музици”, теоријски трактат посвећен султану Ахмеду II, у који је, поред теоријских објашњења, инкорпорирао и 355 инструменталних композиција, стварајући тако најзначајнију збирку седамнаестовековне османлијске музике.

Овај спис представљао је основу програма концерта који су Жорди Саваљ и његов ансамбл Хесперион XXI одржали у Лисабону, а како би пружили што потпунију „звучну слику” Истанбула тог времена, интерполирајући између Кантемирових записа музику других великих етничких група које су живеле у овом граду – инструменталну традицију јерменске и сефардске заједнице. Из Кантемирове збирке, изабрали су најразвијеније макаме, као и њихове пратеће таксиме, односно прелудијуме. Сефардску традицију на овом концерту је представљао „ландино” репертоар, односно музика коју су неговале заједнице које су се у Османлијско царство, претежно у Смирни и Истанбулу, населиле после прогона из Шпаније 1492. године. Када је реч о јерменској музици, Саваљ је одабрао, по њему, најлепше мелодије из „Воскепорика” – ризнице јерменске музике која је објављена у Јеревану 1982, у којој су сачувани напеви које је крајем 19. века сакупио и класификовао Комитас, чувајући до тада усменим путем преношену традицију од заборава.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић