Žoao Domingos Bomtempo na evropskoj muzičkoj sceni

Bomtempo je bio sin italijanskog oboiste u orkestru portugalskog dvora, a muzičko obrazovanje stekao je pri katoličkoj crkvi u Lisabonu. Član bratstva Svete Cecilije postao je sa četrnaest godina, a nekoliko godina kasnije, nakon očeve smrti u Brazilu, zamenio ga je kao član kraljevske kapele. Za razliku od većine svojih savremenika-kompozitora, nije bio zainteresovan za operu, niti za usavršavanje u Italiji. Umesto toga, Bomtempo je 1801. godine sreću potražio u Parizu, gde je stekao početnu slavu kao pijanista i kompozitor. Njegova prva dva klavirska koncerta i Prva simfonija bili su posebno pohvalno prikazani u pariskoj štampi. U svojoj simfoniji, Bomtempo gradi melodijske linije dugog daha, uz izraženu upotrebu drvenih duvačkih instrumenata, koji preuzimaju istaknutu ulogu u tematskoj obradi, što doprinosi bogatom koloritu njegovog simfonizma.

Dvanaest godina stariji od Bomtempa, francuski kompozitor Etjen-Nikola Meil debitovao je kao simfoničar u istoj godini kao i njegov portugalski savremenik. Delo koje je Meil na koncertu u pariskom Konzervatorijumu 12. marta 1808. godine predstavio kao svoju Prvu simfoniju u ge-molu, izazvalo je lavinu oduševljenja. Pariski kritičari ocenili su da je Meil otkrio tajnu kako da bude originalan, a da ne podlegne ispraznom kapricu, te kako da istovremeno uposli bogata harmonska sredstva i zadivljujuću invenciju melodije, emfatično zaključujući da je „francuski simfoničar” rođen. Posebno je podvučena Meilova kompetencija na planu orkestracije, te umeće u postizanju „raskošnih efekata”. U Meilovoj simfoniji ističe se lagani stav u andante tempu, osmišljen kao slobodne varijacije i prožet kontrapunktskim pasažima, kao i finale, u kojem pratimo složeno prožimanje motiva, intrigantnu upotrebu hromatike i snažno akcentovane teme. Meilovu simfoniju čućete u interpretaciji Orkestra Gulbenkijan kojim diriguje Mišel Švijerčevski.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić