Tribina Trećeg programa – Kantovo nasleđe (1)

U petak , 10. januara, u emisiji Tribina Trećeg programa, možete slušati izlaganje Ivana Milenkovića „Slobodna igra sposobnosti: zajedničko čulo u Kritici moći suđenja, sa skupa „Kantovo nasleđe”, kao i raspravu posle izlaganja. Tribina je održana u organizaciji Trećeg programa u Studiju 8 Radio Beograda.

Koja je razlika između iskaza „Ruža je lepa” i iskaza „Volim francuske sireve”?Prvi iskaz pretenduje na opštost, dakle on pretpostavlja da će naići na slaganje kod velikog broja ljudi, dok tvrdnja o francuskim sirevima važi samo za onoga ko tu tvrdnju (da uživa u francuskim sirevima) izriče, dakle sud o francuskim sirevima ne pretenduje na opštost, te spada u kategoriju onoga o čemu nema rasprave (o ukusima se ne raspravlja, de gustibus non est disputandum). Zbog toga Kant tvrdnju o sirevima naziva sudom čula, dok tvrdnju o ruži naziva sudom ukusa, ili estetskim sudom. Razlika između ta dva suda je u tome što se sud o ruži može reflektovati (promišljati), dok sud ukusa važi samo za čula i tu nema nikakvog mišljenja (uživamo u ukusu i mirisu francuskog sira i nema dalje). Drugim rečima, sud ukusa uvek je poseban jer se donosi bez posredovanja pojma, te ako ne poseduje objektivni kvalitet potrebna mu je opšta saglasnost kako bi pribavio opštost i kako bi važio. Utoliko kao temelj suda ukusa Kant uvodi zajedničko (opšte) čulo kao subjektivni uslov svake saopštivosti zahvaljujući kojem ispostavlja zahtev za opštim važenjem. Na taj način Kant izlazi iz pozicije intelektualizovanja i estetizovanja, te, zahvaljujući opštem čulu, on kontekstualizuje i politizuje sopstvenu poziciju u svom remek-delu Kritika moći suđenja. Razum, dakle, u izricanju suda ukusa ne nudi pravila, dok uobrazilja, oslobođena obaveze prema pravilima (pojmovima), lišena, dakle, svoje funkcije, sada "shematizuje bez pojma" (Kant), odnosno – budući da se uobrazilja nikada ne odnosi na sam predmet nego na razum, ona reflektuje formu predmeta. Zbog toga ove dve sposobnosti – slobodna uobrazilja i neodređeni razum – ulaze u slobodnu igru (igru lišenu pravila), a sud ukusa pojavljuje se kao učinak refleksije. Pitanja na koje ovo izlaganje pokušava da odgovori jesu „šta znači slobodna igra saznajnih sposobnosti?”, odnosno kakva je funkcija (uloga) refleksije u donošenju suda ukusa? Posledice koje Kant izvodi u trećoj svojoj kritici dalekosežne su.

U raspravi posle izlaganja, pored autora, učestvuju Branko Romčević, Igor Cvejić, Vladimir Milisavljević i Lazar Atanasković.

Moderator skupa i urednik Ivan Milenković