Антонио Лоли и виолински концерт

На почетку вечерашње емисије чућете седми Лолијев концерт за виолину, у Ге-дуру, који је објављен у Паризу 1775. године. Овај концерт се често сматра Лолијевим најпопуларнијим делом међу његовим савременицима, а забележена је и успешна интерпретација овог остварења на париским Духовним концертима, у извођењу Лолијевог ученика, виолинисте дубровачког порекла, Ивана Манеа Јарновића. Дело је настало у периоду Лолијеве најинтензивније концертне активности широм европског континента, упркос томе што је формално био у служби двора у Виртембергу.

Развој виолинских концерата средином 18. века директно је повезан са новим институцијама јавних и полуприватних концерата. У Салцбургу су концерти Михаела Хајдна били намењени такозваним „академијама”, оркестарским концертима одржаваним уторком и недељом, који су били отворени за локалну аристократију, свештенство, угледне грађане и чиновнике. Концерт у Бе-дуру Михаела Хајдна настао је 1760. године за ову прилику, а као солиста, наступио је сам композитор. У овом делу посебно плени завршни рондо својим плесним ритмовима и бриљантним пасажима.

Концерт за виолину у Бе-дуру Јохана Баптиста Вањхала поседује слична формална и стилска решења као концерт Михаела Хајдна, а краси га и посебно наглашени лиризам другог, лаганог става. Ово дело остало је запамћено захваљујући и интерпретацији Волфганга Амадеуса Моцарта на његовом јавном наступу 1777. године.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски