субота, 21.12.2024, 22:20 -> 10:02
štampajElektronski studio
Predstavićemo kompoziciju „Meandri” koju su ostvarili Manja Ristić i Mark Vernon, koristeći, između ostalog, i analogni sintetizer zvuka EMS Synthi100. Umetnici su, naime, boravili u Elektronskom studiju Radio Beograda u januaru ove godine, kada su radili na ovom istorijskom uređaju. Pored toga, u kompoziciji su iskorišćeni terenski snimci zabeleženi u Beogradu i njegovoj okolini.
Mark Vernon je jedan od najcenijih britanskih saund umetnika koji pre svega radi sa pronađenim zvukovima na trakama i akuzmatičnim zvukom. Baziran u Glazgovu, u svojim delima se bavi pitanjima audio arheologije, zvučnog voajerizma i nostalgije. Jedan je od osnivača i urednika umetničkog radija iz Glazgova – Radiofrenije.
Manja Ristić je dobro poznata našim slušaocima po brojnim, zapaženim izdanjima elektroakustičke muzike koja objavljuje poslednjih godina. U svojim delima ona ispreda posebnu, tananu poetičnost od pažljivo odabranih terenskih snimaka, pre svega onih nastalih uz pomoć hidrofona i finih, elektronskih, meditativnih, paučinastih dronova.
Kako to umetnici kažu „Meandri” su kolaborativna radiofonska kompozicija, koja je proistekla iz miksovanja na licu mesta tokom četvorodnevne rezidencije u Elektronskom studiju, raznih materijala koje su prikupili u Beogradu. Ona predstavlja raznoliki pristup kompleksnom analognom sistemu kakav je EMS Synthi 100 koji ni Manja Ristić, ni Mark Vernon nisu poznavali. Taj materijal koji su sakupili je raznolik – od eksperimenata i istraživanja dron i ambijentalnih sekvenci, preko procesovanih terenskih snimaka, do intuitivnog pravljenja ’pečeva’ sada i ovde, nekoj vrsti sviranja u ’četiri ruke’ na uređaju EMS Synthi 100. Kompleksni, meditativni pejzaži, proistekli iz ovih sesija prikazuju njihov odnos prema analognom zvuku, kao i primenu različitih tehnika slušanja, inače prisutnih u samostalnim ostvarenjima ovih autora.
Pred nama je kompozicija koja se odvija spontano i fludino, otkrivajući nam svu čaroliju uhvaćenog i na slobodu puštenog trenutka. Ovo je jedna vrsta lucidnog snivanja o Beogradu, mala etida o umetnosti ’sećanja u zvuku’, gde je svaki zabeleženi materijal ujedno i arhivski upis i urgentna potreba da se nešto što će pobeći zabeleži i transformiše. Pre svega, kompozicija „Meandri” Marka Vernona i Manje Ristić je poetska slika najvišeg reda, u zvuku, kojoj možemo da se prepustimo kroz slušanje i kroz sopstvenu unutrašnju metamorfozu. Ono što ostaje i ono što nestaje, bivaju uhvaćeni u magiji zvučne igre.
Urednica Ksenija Stevanović
Коментари