Жене у музици – Ана Прохаска

У Берлину, где данас живи и ради, завршила је Музичку академију Ханс Ајзлер. Дебитовала је у берлинској Комичној опери 2002. године наступајући у Бритновом отварењу Окретај завртња. Специјализовала се на певачким академијама фестивала у Екс-ан-Провансу и Карлсруеу. Постала је чланица Берлинске државне оперe док је на њеном челу био Данијел Баренбојм, а од 2007. блиско сарађује и са Берлинским филхармоничарима. Поред стандардног репертоара, како на концертним подијумима, тако и у оквиру оперских продукција, Ана Прохаска је наклоњена и делима савремених композитора, а посебно се истиче као извођачица ране музике. Тако је заједно са ансамблом Шарун, којег чине солисти Берлинских филхармоничара, учествовала у премијери ораторијума Мнемосина Волфганга Рима 2009. године, а са овим истакнутим немачким савременим композитором је сарађивала и на његовом делу Реквијем-Строфе 2017. уз пратњу Симфонијског оркестра Баварског радија. Поред тога, пажњу јавности привукла је својим тумачењем улоге вавилонске богиње љубави Инане у опери Вавилон Јерга Видмана, написаној на либрето филозофа Петера Слотердајка, на светској премијери у Баварској државној опери.

У биографији Ане Прохаске налази се неколико важних награда: од одликовања Ханс Ајзлер за извођење дела савремене музике; награда Дафне, Шнајдер-Шот и Ехо, до берлинске Уметничке награде коју је добила у категорији извођачке уметности. Јуна 2024. освојила је престижну немачку награду Опус Класик.

Слушаћете одабране нумере са албума Serpent and Fire, односно Змија и ватра – Арије за Дидону и Клеопатру, забележеног децембра 2015. у дворани Националног форума за музику у Вроцлаву. Објавила га је издавачка кућа Alpha Classics 2016. године. Прохаска је за интерпретације са овог албума 2017. године освојила Међународну награду класичне музике у категорији барокни вокал. Суделује ансамбл Ил Ђардино Армонико, један од најзначајнијих светских састава који музицирају на оригиналним инструментима, а диригује Ђовани Антонини.

На овом албуму, како и сам наслов узказује, Прохаска је одабрала да представи арије Дидоне и Клеопатре, две античке краљице са простора Северне Африке, које уједињује јединствена, трагична судбина. Уметница даје њихове оперске портрете користећи се делима барокних мајстора XVII и XVIII века – Хенрија Персла, Кристофа Граупнера, Данијелеа да Кастровиларија, Антонија Сарторија, Георга Фридриха Хендла, Јохана Адолфа Хасеа и Франческа Кавалија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић