Časlav Koprivica: Novak Đoković – ’kiborg’ volje ili o nesavremenosti viteštva (3)

Kako zapaža autor teksta, naše vreme odlikuje se naglašenom, a verovatno i prekomernom potrebom da stvara, prepoznaje i sledi raznorazne egzistencijalne uzore. Sve do postherojskog doba, uz nesporni kontinuitet, koji je uvek uključivao i smelost, fenomen junaštva odlikovala je povesna promenljivost konkretne sadržine i značenja junačkog obrasca. Svako doba ima svoje „junake“, a u vremenu koje se karakteriše otvorenošću, upitnošću i apriornom nemogućnošću ustvanovljenja uzora „istinske ljudskosti“, lako niču i ukorenjuju se različite strategije izumevanja uzorno-junačke, odnosno životnostilske (pseudo)autentičnosti. Budući da jedan od najvažnijih takvih tipova predstavlja uzor sportiste–junaka, Časlav Koprivica, na slučaju tenisera Novaka Đokovića, izvodi svojevrsnu kulturno(socijalno)kritičku fenomenološku refleksiju savremenog sporta.

Naime, sport je odavno prestao da bude samo zabava, a društveno uozbiljenje obezbeđeno mu je njegovim istorizovanjem, čija je nužna pretpostavka kvantifikovanje, koje je danas dovedeno do nivoa samonametnute potrebe za statističkim metanadmetanjem. Zato su statistički kurioziteti i rekordi postali metacilj sui generis – i za same sportiste, ali i za publiku, koju, pored primarne privlačnosti samog nadmetanje i omiljene igre, sekundarno privlači „metanadmetanje” za statističke rekorde. U tom pogledu, Đokovićeva karijera, i to ne samo jedan broj izuzetnih trenutaka, mogu se označiti kao očigledna pobeda volje. Ta volja je kiborška, hibridna po tome što ujedinjuje fizičko savršenstvo igračkog pokreta, nesalomljivu volju za pobedom, sa kojom je po snazi uporediva jedino njegova odlučnost da se do pobede mora dolaziti na bezuslovno čist i čestit način. Po rečima Časlava Koprivice: „Viteštvo, koje na sportskim borilištima, ali i izvan njih, svjedoči Đoković, nije samo etički stav, nego, kao unutrašnje rukovodeće odredbeno načelo njegove volje, prebiva u samom etosu takve osobe. Ako Đokovića nazvasmo kiborgom volje, tada možemo zaključiti da takava osoba može sve – osim da iskorijeni svoju urođenu naklonjenost viteškog odnosa prema prvorazrednim životnim ciljevima (na primer, postizanje uspjeha u sportskoj djelatnosti za koju se živi), a izvedeno – i prema svima i svemu s kojima u tom sklopu može imati posla”.

Čitao je Aleksandar Božović.
Urednica Tanja Mijović.