O knjizi Slobodana Samardžića „Šestojanuarska diktatura – uzroci i posledice” govori autor

Šestojanuarska diktatura je naziv za istorijski period od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine, kada je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević raspustio Narodnu skupštinu, zabranio političke skupove i rad svih političkih stranaka i sindikata, a uveo je i cenzuru štampe. Povod ovog događaja je bio atentat u Narodnoj skupštini, kada su ubijeni Pavle Radić i Đura Basariček, a teško ranjen Stjepan Radić, što je označilo kraj parlamentarnog sistema u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno u Kraljevini Jugoslaviji.

U obimnoj i dokumentovanoj studiji o ovom događaja, autor i priređivač Slobodan Samardžić zastupa tezu da je Kralj Aleksandar Karađorđević branio Jugoslaviju diktaturom. Za njega, ako je vidovdanski projekat države propao, nije propala sama država i nju je vredelo braniti. U njegovim očima, uvedena diktatura bila je funkcionalna diktatura, sa zadatkom da se država stabilizuje dok se stranačke strasti smire. Međutim, stranačke strasti bile su u funkciji njihovih, suštinski nepomirljivih, državnih vizija: srpske stranke posmatrale su srpsko državno pitanje kao jugoslovensko, dok su hrvatske stranke jugoslovensko pitanje gledale kao hrvatsko državno pitanje. Jedino je za kralja jugoslovensko pitanje bilo supstantivno državno pitanje i zato je polagao pravo da državu brani i sredstvima otvorene diktature.

Snimak je zabeležen 13. novembra u Institutu za Evropske studije u Beogradu.

U sutrašnjoj emisiji o studiji Slobodana Samardžića Šestojanuarska diktatura – uzroci i posledice, koju je nedavno objavila izdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada, govoriće Miloš Ković.
Urednici ciklusa Tanja Mijović i Predrag Šarčević.