Жене у музици – Ребека Омордиа

Ребека Омордиа је рођена у Румунији у породици нигеријско-румунског порекла. Студије клавира похађала је на Националном Универзитету за музику у Букурешту, у класи Дане Борсан, а специјализирала је на Краљевском Конзерваторијуму у Бирмингему и Тринити колеџу за музику у Лондону, код Михаила Казакевича. Звање доктора музике стекла је на Универзитету за музику у родном Букурешту.

Критичари музичких магазина називају је „пионирком афричке уметничке музике” и „женом која у свету музике мења правила игре”, а занимљив је и податак да је оснивачица и уредница циклуса концерата посвећених афричкој уметничкој музици, а који се одржавају у Вигмор холу у Лондону. У професионалној биографији Ребеке Омордије налазе се бројне награде, запажени концерти на којима је наступала као солисткиња и камерна музичарка, а посебну пажњу јавности привукла је сарадњом са британским виолончелистом Џулијаном Лојдом Вебером, као и са контрабасистом Леоном Бошом, рођеним у Кејптауну, са којим је објавила неколико издања за кућу Meridian Records.

За наслов два албума – Афрички пијанизам – Ребека Омордија је била инспирисана студијама истакнутог етномузиколога и композитора пореклом из Гане, Џозефа Хансона Квабене Нкетије, из шездесетих година прошлог века. Овај специјалиста за афричку музику и естетику, који је своја знања предано преносио студентима на универзитетима у Калифорнији, Питсбургу и бројним светским високошколским институцијама, истакао је да се: „афрички пијанизам односи на стил клавирске музике који свој специфичан идиом дугује техникама афричке музике за удараљке, свирању на различитим звонима, бубњевима, ксилофонима или мбири. Као основу за ритмичке фразе композитори могу да користе једноставне или проширене ритмичке мотиве, лиризам традиционалних песама, па чак и оних које потичу из афричке популарне музике. У погледу хармоније, музика може бити тонална, са употребом консонанци или дисонанци, што све зависи од расположења композитора. У том смислу, примарни циљ композитора треба да буде усмерен на истраживање потенцијала афричких ритмова”. Концепт афричког пијанизма надаље је развијао Акин Еуба, нигеријски композитор, музиколог и пијаниста, алудирајући на сличности између клавира као западноевропског инструмента и афричких народних инструмената. Наиме, Еуба је сматрао да клавир треба да служи као медиј за изражавање одређених карактеристика, у овом случају, нигеријске традиционалне музике.

Уредница Ирина Максимовић Шашић