Majstori baroka – Frančesko Durante

Rođen 1684. godine, italijanski kompozitor Frančesko Durante svoja prva muzička znanja stekao je najpre od oca, pevača crkvenog hora, a potom od ujaka, Anđela Durantea, sveštenika i kapelmajstora na konzervatorijumu Sant’Onofrio u Napulju. Sa osamnaest godina, mladi Frančesko se upisao na ovu instituciju, gde se posvetio studiranju muzike naredne tri godine i gde je pouke primao od Alesandra Skarlatija. Put ga je potom odveo u Rim, a sporadični sačuvani zapisi sugerišu da je tamo proveo pet godina, učeći od Bernarda Paskvinija i Đuzepa Pitonija. Sledeći pisani dokumenti o muzičkoj aktivnosti Frančeska Durantea, datiraju iz 1725. godine koja ujedno označava i početak njegove uspešne pedagoške karijere. Tada je nasledio Alesandra Skarlatija na Konzervatorijumu Sant’Onofrio i na toj poziciji ostao sve do 1742. godine. Nakon toga, prešao je na mesto direktora Konzervatorijuma Santa Marija di Loreto, takođe u Napulju, koje je pre njega pripadalo uvaženom kompozitoru Nikoli Porpori. Na ovoj poziciji je ostao sve do svoje smrti, 1755. godine. 

Frančesko Durante smatran je za jednog od najuglednijih pedagoga svog vremena. Neki od njegovih učenika kasnije su postali vrlo ugledni kompozitori poput Đovanija Batiste Pergolezija, Nikole Pičinija, Đovanija Paizijela i Leonarda Vinčija. 

Opus ovog kompozitora najvećim delom posvećen je duhovnoj muzici, sa kojom je prvenstveno i stekao priznanje. Takođe, napisao je mnoga didaktička dela, među kojima se nalazi dvanaest dueta za sopran i kontraalt koje emitujemo u emisiji Majstori baroka. Ova ostvarenja Durante je pisao u pedagoške svrhe, koja su uprkos svojoj nameni postala izrazito popularna i omiljena u to vreme, ali su korišćena i kasnije, tokom 19. veka kao deo učeničkih repertoara. U ovim ostvarenjima uočava se želja Durantea da dela zadrže svoju didaktičku funkciju, ali da u isto vreme imaju umetnički izraz koji nadilazi potrebe podučavanja. Tako, dueti za sopran i kontraalt u svojoj osnovi sadrže slobodnu razradu rečitativa iz nekoliko kantata Alesandra Skarlatija i odlikuju se vrlo zahtevnim i ekspresivnim vokalnim linijama, sa svim poznobaroknim elementima u kojima je akcenat stavljen na dramaturgiju odnosa glasova. 

Autorka: Saša Tošković.