Umetnost interpretacije – Rajnhard Gebel

Dugogodišnji šef katedre za istorijski informisano izvođenje na salcburškom Mocarteumu, rođen je 1952. godine. U svet muzike stupio je kao violinista, studirajući na Konzervatorijumu u Kelnu, da bi potom upisao studije muzikologije na univerzitetu u ovom gradu. Njegovo interesovanje za istorijske muzičke prakse, kao i obimno znanje koje je stekao na ovim studijama, naveli su ga da 1973. godine osnuje instrumetnalni ansambl Muzika antika iz Kelna, u kojem su nastupale njegove kolege sa Konzervatorijuma. U radu sa ovim ansamblom, Rajhard Gebel je postavio osnove svoje buduće aktivnosti, opredeljujući se da se u potpunost posveti istraživanju baroknog i rano klasičarskog repertoara, retko izvođenih dela i istorijski informisane izvođačke prakse.

Od trenutka kada je osnovao ovaj ansambl, Gebel je nastupao i kao violinista i kao dirigent, doprinoseći produbljivanju znanja o baroknoj muzičkoj epohi. Ansambl je na svetsku scenu stupio 1979, nastupom na Engleskom Bahovom festivalu i od tada započinje njihova koncertna aktivnost na scenama širom sveta. Rajnhard Gebel je, međutim, ubrzo morao da napusti karijeru violiniste, zbog neobjašnjive paralize desne ruke, ali je nastavio da rukovodi orkestrom sve do 2007. godine, kada je ansambl prestao sa radom. Tokom trideset godina postojanja, Muzika antika iz Kelna je stekao reputaciju nauglednijeg nemačkog kamernog ansambla za ranu muziku, a njihova bogata diskografija samo je doprinela širenju njihovog uticaja.

Objavili su na desetine albuma za diskografsku kuću Archive Produktion, oživljavajući interesovanje za brojne zaboravljene autore 17. i 18. veka nemačkog govornog područja, kao što su Johan David Hajnihen, Johan Šmelcer, Hajnrih Biber i mnogi drugi.

Snimci koje su Gebel i njegov ansambl objavljivali skoro trideset godina, dobili su najveća diskografska priznanja u Nemačkoj i Evropi – dva puta Nemačku diskografsku nagradu, zatim dva priznanja Gran pri di Disk, dve nagrade magazina Gramofon, Pri Cecilija, Eho klasik nagrade i mnoge druge.

Početkom novog milenijuma, interpretativni fokus ovog nemačkog dirigenta počeo je da se pomera ka „modernom orkestru”. Iskustva koja je stekao decenijama radeći na izvođenju rane muzike, sada je primenio na pre svega gudački korpus orkestara koji su izvodili dela klasične epohe. Tako je ponovo osvetlio stvaralaštvo majstora „manhajmske škole” poput Kristijana Kanabiha ili Johana Kristijana Baha, a povodom Betovenovoj jublija 2020, objavio je album sa delima njegovih savremenika – Vorišeka, Rejhe i Vranickog.

Urednica emisije: Ivana Neimarević