Godišnjice velikih filozofa – Duško Prelević o Bertrandu Raselu

Bertrand Rasel (1872–1970), nobelovac i jedan od najznačajnijih intelektualaca 20. veka, bio je, uz Džordža Edvarda Mura, osnivač savremene analitičke filozofije i matematičke logike. Već u mladosti je formulisao takozvani „Raselov paradoks" i smatrao je da jezik, osim gramatičke, ima i jednu dublju logičku strukturu koja omogućuje rešavanje tradicionalnih filozofskih problema. U teorijskim delima uvodio je i razvijao mnoge ideje, poput logicizma, teorije tipova, logičkog atomizma, kritike nominalizma, neutralnog monizma i tako dalje. Tvrdio je da filozofija treba da prati razvoj nauke, te da je kritički duh suprotstavljen dogmatizmu koji je video u pojedinim religijama i ideologijama.

U ovom izlaganju Duško Prelević se posebno osvrće na Bertranda Rasela kao angažovanog intelektualca, dobro upoznatog sa postulatima socijalne psihologije i svesnog važnosti promocije filozofskih i naučnih ideja. Naime, zbog svog pacifizma tokom Prvog svetskog rata, izgubio je posao na Triniti koledžu 1916. godine, a 1918. je proveo pet meseci u Brikstonskom zatvoru. Nakon boravka u Sankt Peterburgu i Moskvi i susreta sa Lenjinom i Trockim, napisao je Praksu i teoriju boljševizma, knjigu u kojoj je ukazivao na dobre i loše posledice Oktobarske revolucije. Tokom 1920-ih i 30-ih radio je na većem broju univerziteta u SAD, ali se i tamo susretao sa brojnim problemima zbog svog ateizma i spisa o braku i moralu. U prelomnim trenucima Drugog svetskog rata, podržao je borbu saveznika protiv Hitlera, a 1944. se vraća na Triniti koledž gde dobija trajno zvanje. Njegova Istorija zapadne filozofije (1945) bila je bestseler, te je u kasnijim godinama života od ove knjige prihodovao značajne sume novca.

Tokom 1950-ih Rasel je učestvovao na protestima čiji je cilj bio da se odustane od nuklearnog naoružanja, a zbog takvog angažmana 1961. je proveo sedam dana u zatvoru. U svojoj 95. godini, osnovao je „Raselov tribunal za ratne zločine", sa ciljem da se osude ratni zločini i vojne intervencije, pre svega u Vijetnamu od starne SAD, budući da to nije bilo ozbiljno razmatrano unutar Ujedinjenih nacija. U radu prvog takvog suda u Štokholmu, pored osnivača, učestvovali su Žan-Pol Sartr, Simon de Bovoar, Vladimir Dedijer i mnogi drugi, a nedugo zatim objavio je svoju poslednju knjigu Ratni zločini u Vijetnamu.

Snimak je zabeležen 24. decembra 2022. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U sutrašnjoj, poslednjoj, emisiji ovog ciklusa Miroslav Ivanović će govoriti o Karlu Poperu.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.