Engelbert Humperdink: Ivica i Marica

Ovo delo je nastalo 1893. godine na podsticaj kompozitorove sestre, koja je želela da priredi malu porodičnu proslavu za decu. Izuzetno zadovoljan muzikom koju je komponovao, Humperdink je odlučio da delo preradi u celovečernju operu, a nakon završetka rada na operi, partituru je poslao Rihardu Štrausu. Prepoznavši kvalitet ostvarenja, Štraus je ubrzo izveo ovu operu, nakon čega je usledio njen vrtoglav svetski uspeh – samo godinu dana kasnije, gotovo da nije bilo operske kuće na nemačkom govornom području koja na svom repertoaru nije imala ovo delo.

Ivica i Marica su siromašni i u potrazi za hranom odlaze u šumu gde se izgube. Uskoro shvataju da se nalaze ispred kuće od slatkiša, a zlokobna figura u orkestru ih upozorava da se među svim đakonijama krije opasnost. Brat i sestra u stvari nisu svesni da ih veštica sve vreme vreba. Čuje se zavodljivi ritam barkarole, kojom ih veštica mami da ostanu i pojedu slatkiše. Ipak Ivica i Marica shvataju da je ona zla. Veštica ih hvata uz pomoć čarolije, stavlja dečaka u kavez kako bi ga ugojila, a sestru šalje u kuću da namesti sto. Potom, veštica kreće da priprema lonac u kojem će skuvati Ivicu i Maricu, ali deca grabe pravi momenat i uspevaju da se oslobode. Oni potom ubijaju vešticu, kako to bajka kaže, gurajući je u pećnicu. Zatim se čuje njihov radosni valcer I sada je veštica mrtva, a potom se dešava prava apoteza. Sve zavodljive figure od šećera koja su ukrašavale kuću, su u stvari pojedena deca koja čekaju da ih Ivica i Marica dotaknu kako bi se vratili u život. Uskoro se pojavljuju i njihovi roditelji, Peter i Gerturd, a cela opera se završava opštim slavljem i melodijom Večernje molitve koji akcentuje trijumf brata i sestre.

Urednik Ksenija Stevanović