Ханс Пфицнер: Палестрина

Прво извођење музичке легенде „Палестрина” било је 12. јуна 1917. године у Минхену, док је Први светски рат још увек био у току. Ханс Пфицнер је у то доба био један од важних, али и по његовом мишљењу неодвољно цењених немачких композитора. Он је био самопрокламовани антимодерниста, изражене националне свести, који је сматрао да је немачка култура без премца. Године 1908. постављен је на место директора опере и конзерваторијума у Стразбуру, који је тада био део Немачке, да би на крају Великог рата, када је Француској припао овај град, као и област Алзаса, остао без сталне и сигурне службе. Ово је вероватно важан узрок његовог потоњег ултранемачког конзервативизма који, парадоксално, није уродио већим развојем каријере за време нацистичке власти, вероватно и због врло личног сукоба са Хитлером. До данас, Ханс Пфицнер остаје један од најконтроверзнијих композитора прве половине XX века, у смислу свог друштвеног и идеолошког ангажмана. 

Свакако, опера „Палестрина” се сматра Пфицнеровим ремек-делом које је имало значајног одјека пре свега у земљама немачког говорног подручја. Дело је имало велики број поклоника, а међу њима предњаче Бруно Валтер и Томас Ман. Валтер, који је дириговао премијером, сматрао је тај догађај једним од врхунаца своје каријере и живота, иако ће, у наредним деценијама, због свог јеврејског порекла бити приморан да побегне из Немачке. Славни писац Томас Ман је заједно са Валтером и другима, основао 1918. године „Удружење Ханс Пфицнер за немачку музичку уметност”. Ман је такође, укључио дугачки есеј о опери „Палестрина” у своју збирку „Рефлексије неполитичног човека” из 1918. године, која се може разумети као нека врста апологије Немачке и немачке културе и њене антидемократске и идеалистичке природе. У каснијим годинама Ман ће се окренути демократским и републиканским принципима, постајући један од великих противника нацизма, док ће Пфицнер остати, као што смо већ напоменули, део те немачке националистичке, и идеалистичке конзервативне традиције. Опера „Палестрина” је плод тих идеала, што потврђује и цитат из Шопенхауеровог филозофског дела „Свет као воља и представа” који се налази у предговору партитуре. У овом одломку Шопенхауер ставља интелектуални живот појединца насупрот заједничког живота човечанства, закључујући да „напоредо са светском историјом тече историја филозофије, науке и уметности, која није укаљана крвљу и кривицом”. 

Пфицнер је тако, и поред изузетно прецизне рекреације историјске атмосфере времена у којем је Палестрина живео, свој оперу сместио у само срце модерне дебате о модернизму и конзервативизму у музици, у време узаврелих политичких и интелектуалних превирања првих деценија XX века. 

Уредница емисије: Ксенија Стевановић