Mišel Fuko: Uvod u memoare Erkulin Barben

Erkulin Barben [Herculine Barbin], rođen/a kao hermafrodit, prvu polovinu života provela je kao devojčica i devojka, dok je u drugoj pokušavao/la da prihvati identitet muškarca. Erkulin je bila odgajana kao siromašna i pristojna devojka u miljeu koji je gotovo uvek bio isključivo ženski i strogo religiozan, sve do momenta kada su jedan lekar i jedan sveštenik došli do neobičnog otkrića da je ona „uistinu” mladić, dakle, muškarac. U skladu s tim, nametala se obaveza da, nakon pravnih postupaka vezanih za menjanje građanskog statusa, promeni i pol. Ali, Erkulin Barben nije bila sposobna da prihvati novi identitet i okončala je život samoubistvom.

Kako piše Mišel Fuko, „bio bih u iskušenju da ovu priču nazovem banalnom da me u tome ne sprečavaju bar dve ili tri stvari” i, shodno tome, kao okosnicu svog izlaganja koristi tekst Question médico-légale de l'identité Ogista Tardjea [Auguste Tardieu] iz 1860. godine i priču A Scandal at the Convent Oskara Panice [Oscar Panizza] iz 1893. Ove tekstove Fuko postavlja zajedno jer oba pripadaju drugoj polovini XIX veka – „veka kojeg je tema hermafrodita toliko silno proganjala” – kao i zbog toga što nam oni omogućavaju da sagledamo koliku je brazdu ova mala provincijska hronika, teško čak i skandalozna, uspela da ostavi u sećanju svog nesrećnog glavnog junaka, u znanju doktora koji su morali da se umešaju i u mašti psihijatra koji je na sopstveni način stigao do vlastitog ludila.

Tekst je preuzet iz knjige Herculine Barbin: Being the Recently Discovered Memoirs of a Nineteenth-century Hermaphrodite objavljene 1980. godine u izdanju Vintage Books Edition iz Njujorka.

Prevod s engleskog Aleksandar Matković.
Urednica Tanja Mijović.