Aleksandar Borodin: Knez Igor

Knez Igor je monumentalna, epska opera koja spada u red najomiljenijih i najpoznatijih ostvarenja ruskog repertoara. Bazirana je na epu Slóvo o polkú Ígoreve - Slovo o Igorovom pohodu iz 12. veka, u kojem se opisuje pohod ruskog kneza Igora Svjatoslaviča protiv nadirućih Poloveckih plemena Kumanskog naroda. Zbog svoje taštine, Igor nije hteo da prihvati pomoć drugih ruskih kneževa, te je poražen.

Borodin je 18 godina radio na ovoj operi, koju je ostavio nedovršenom. Posle kompozitorove smrti, 1887. godine, operu su završili i revidirali Aleksandar Glazunov i Nikolaj Rimski-Korsakov. Premijera je upriličena u novembru 1890. godine u teatru Mariinski u Sankt Peterburgu i doživela je veliki uspeh.

Prvo izvođenje u Baljšoj teatru je bilo 1989. godine, a već sledeće Knez Igor je započeo proboj i na internacionalnu scenu sa postavkama u Pragu, Parizu, Njujorku i Milanu. Samo u Baljšoj teatru ovo delo je imalo sedam različitih scenskih postavki i izvedeno je preko 1000 puta, ali u proteklih 11 godina Knez Igor nije bio na repertoaru velikog moskovskog pozorišta. Zbog toga je, za ovu novu postavku, pozvan jedan od velikana ruskog pozorišta, osnivač Teatra na Taganki - Juri Ljubimov, da dâ svoje režijsko i autorsko viđenje klasika ruske opere. Ljubimov je originalnu četvoročinu strukturu dela sveo na dva čina i ukupno pet scena, izmenivši dramaturški raspored prizora.

Sada prvi čin ima 2 scene i u njemu su spojeni delovi Prologa i trećeg čina originalne verzije opere. Knez Igor se sprema na ratni pohod protiv nomadskih Poloveca i njihovog kana Končaka, kada se dešava pomračenje sunca. Svi to tumače kao loš znak. U drugoj sceni, nalazimo se u poloveckom logoru gde grupa devojaka pokušava da plesom i pesmom oraspoloži lepu Končakovnu, ćerku kana Končaka. Ali, njene misli su usmerene prema zarobljenom mladiću - Kneževiću Vladimiru. Knez Igor za to vreme ne može da spava. On se teško miri sa porazom i time da je sada ratni zarobljenik. Oni misli o sudbini Rusije i svojoj ženi Jaroslavni. Kan Končak tretira Igora sa poštovanjem i kao sebi ravnog. On mu nudi slobodu uz sporazum o večitom primirju. Ali, Igor odbija Končakovu ponudu.

Urednica Ksenija Stevanović