Музеј звука – Композиције Антонија Закаре да Терама

Пратићете снимак концерта одржаног прошлог јуна на Фестивалу ране музике у Стокхолму, када је наступио ансамбл Ла Фонте музика.

Овај готово заборављени аутор стварао је крајем 14. и почетком 15. век, а његово стваралаштво представља карику између завршне фазе средњовековне уметности, такозване епохе „ars subtilior” и периода ренесане. Антонио је рођен средином 14. века у Тераму, на шта упућује његово име, док је надимак „Закара” у то време сугерисао да је у питању особа нижег раста или нижег квалитета, те га сам аутор никада није користио. Његово име се први пут појављује у Риму, 1390. године, када је постао учитељ у Оспедалеу Сан Спирито, а наредне године именован је за секретара Папе Бонифација IX, те остао на овој функцији и током мандата наредна два понтифа, учествујући у дешавањима везаним за такозвану „Западну шизму”. Почетком друге деценије 15. века радио је као певач у Болоњи, а у два документа из 1416. године наведено је да у том тренутку већ био почивши и да је иза њега остала значајна имовима у Тераму и Риму.

Музичка дела Антонија Закаре да Терама тек недавно су постала предмет интересовања и изучавања научника, а највећу препреку представљао је проблем хронологије и атрибуције, јер се његово име појављује у различитим варијантама. Ипак, на основу најновијих сазнања, може се закључити да је компоновао током читавог живота и да се стилски могу препознати две фазе: прва у којој су његова дела настајала под утицајем Јакопа да Болоње и Франческа Ландинија, и друга, која је започела око 1400. године у којој је стварао у стилу ars subtilior-а. Када је реч о жанровима, Антонио Закара да Терамо је писао и духовна и световна дела, и то у обиму много већем него већина његових савременика. Најбројније световне композиције у његовом опусу су балате, уз једну качу и мадригал, док у корпусу духовних дела, преовладавају парови мисних ставова: начешће Глорије и Креда. У овим делима, препознаје се утицај музике Јоханеса Чиконије и Бартоломеа да Болоње, али и поступци које ће тек редовно примењивати Гијом Дифај, као што је „divisi”, односно дељење пасажа у високим гласовима. У том смислу, стваралаштво Антонија Закаре да Терама представља загонетни свет разноврсних и комплексних радова, чији обим и домет и данас изненађују слушаоце.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић