O komodifikaciji Božića, ili o pravoslavlju i konzumerizmu

Kada je Vaseljenski patrijarh Meletije sazvao svepravoslavni Kongres u Carigradu 1923. godine sa ciljem da uskladi računanje vremena kod pravoslavnih crkava sa gregorijanskim kalendarem koji su usvojile druge hrišćanske crkve i sekularne zemlje Zapada, jedan od osnovnih argumenata bio je želja da „svi hrišćani slave Božić na isti dan“. Bez ulaska u raspravu o tome zašto bi taj dan trebalo da se konformira arbitrarnoj tradiciji koju je ustanovila i ostatku sveta nametnula Rimokatolička crkva, nije sporno da je pitanje „kada treba slaviti Božić“ neuralgična tema u pravoslavnim zemljama koje i dalje koriste julijanski kalendar. Pritom treba primetiti da se ova rasprava vodi uvek i samo oko Božića – nikada nećemo čuti argument da Nikoljdan treba da obeležavamo „kao sav normalan svet“ 6. decembra, Vidovdan 15. juna, ili da bi Republika Srpska svoju slavu trebalo da obeležava 27. decembra – kao što Bugare, uprkos prelasku na novi kalendar, do dana današnjeg nisu uspeli da ubede da Đurđevdanski uranak prebace na 23. april.

I dok naši sekularisti jadikuju što Srbija, Rusija i Sveta gora Atonska propuštaju konvoj kamiona „Koka-kola kompanije“, pažljiviji posmatrači sve češće primećuju da je „Božić“ „normalnog sveta“ skoro nemoguće povezati sa Roždestvom Hristovim. Umesto toga, u pitanju je religijski ispražnjen globalni praznik raskalašnog konzumerizma u kome, ako mesta za duhovnost uopšte ima, to može samo da bude neodređeni „praznični duh“, „radost darivanja“ i „porodična atmosfera“, ali nikako radosna vest o rođenju Bogomladenca. Naspram toga, u zemljama bivšeg socijalističkog bloka, sekularni praznik Nove godine upio je u sebe sve ove konzumerističke i potrošačke prakse i služi kao svojevrsni „vetrobran“ o koji se razbija potrošačka groznica, da bi u nedelji pre Božića ostavila prostor za smirenje, molitvu, post i – Hrista. Ili je tako bar bilo doskora – danas već možemo primetiti kao se potrošačka groznica preliva i preko Nove godine i polako i stidljivo poseže i prema Božiću.

Da li je julijanski Božić manje izložen komodifikaciji od gregorijanskog i zašto, šta danas predstavlja sekularizovani globalni Božić i da li je to isto što i Nova godina, kako se pravoslavna civilizacija postavlja prema globalnom problemu konzumerizma i da li je bogatstvo veći izazov za hrišćane od siromaštva, razgovaraćemo sa sveštenikom i teologom Stevanom Jovanovićem.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić