Petar Čajkovski: Patetična simfonija

O početku komponovanja ovog dela čitamo u jednom pismu Čajkovskog Bobu Davidovu sa putovanja u kome kaže da će napisati simfoniju „sa programom koji neće biti nikome poznat”, i da je taj program prožet „subjekivnim osećajem”. „Kao i često na putovanjima, komponujući delo u svojim mislima, mnogo sam plakao”, piše dalje Čajkovski i dodaje: „Formalno, u ovoj će simfoniji biti mnogo toga što je novo. I finale neće biti glasni Allegro već, sasvim suprotno, veoma spori Adagio”. Čajkovski je znao da piše nešto neubičajeno, a iz pisama takođe vidimo da je očekivao negodovanje i nerazumevanje, ali to nije umanjivalo njegov ponos i veru u delo kojim je upotpunio triptih simfonija što govore o njegovoj opsesiji fatumom. U Šestoj se konačno suočava sa istinom o svojoj prirodi i sa svojim neuspehom u savladavanju sudbine.

Dan nakon premijere 1893. godine, Simfonija je (zahvaljujući kompozitorovom bratu Modestu) dobila i naziv Patetična, mada zapravo patetičskaja na ruskom ima drugačije značenje ‒ pre je to patnja, stradanje. Zabunu su doneli neki kasniji prevodi na francuski jezik.

U današnjem Autogramu Patetičnu simfoniju slušaćete u izvođenju Ruskog nacionalnog orkestra kojim diriguje Mihail Pletnjov. Kritičari „Gardijana” su za ovaj snimak svojevremeno rekli da interpretativna mašta Pletnjova sjajno osvetljava jedinstvenu simfonijsku strukturu Čajkovskog.

Emisiju uređuje i vodi Maja Čolović Vasić.