Mlada Bosna i Gavrilo Princip

Na Vidovdan 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip puca i ubija nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. dok su se vozili ulicama Sarajeva. Tim činom devetnaestogodišnji student Gavrilo Princip i političko-revolucionarni pokret Mlada Bosna zauvek su upisani u istoriju Balkana, Evrope i sveta. Mesec dana kasnije, počeo je Prvi svetski rat.

Na suđenju u jesen 1914. godine, upitan zašto je ubio austrougarskog prestolonaslednika, Gavrilo Princip je odgovorio: "Narod trpi što je potpuno osirotio, što ga smatraju stokom... Ja sam seoski sin, znam kako je na selu i zato sam hteo da se osvetim i nije mi žao." Na ove Principove reči skrenuo je pažnju i njegov prijatelj Borivoje Jevtić poručivši budućim istoričarima da kada budu istraživali Sarajevski atentat moraju najpre da razumeju ekonomske i političke prilike u tadašnjoj Bosni, gde na svega nekoliko stotina kilometara od Beča postoji feudalni kmetski sistem, mada su visoki carski činovnici isticali da donose evropsku kulturu i vrednosti na nazadni Balkan.

Više od stotinu godina nakon atentata, taj događaj još uvek budi pažnju istoričara, ali i pozorišnih i filmskih stvaralaca, pisaca i muzičara. U BiH javnost je i dalje podeljena - je li taj događaj bio teroristički napad ili herojski čin pobune i slobode? Koga danas plaše seni mladobosanaca? Kakva je perspektiva ljudi u Srbiji, a kakvo viđenje ljudi iz susednih zemalja? O Sarajevskom atentatu za emisiju Rečeno i prećutano danas govore književnik Muharem Bazdulj i reditelj Dragan Elčić.

Emisiju uređuje i vodi Marko Đurić