O studiji „Agon i melanholija: Život i delo Miloša Crnjanskog" i romanu „Dvadeset i peti sat"

Gosti: Gorana Raičević i Aleksandar Gatalica

U nastavku razgovora sa profesorkom Goranom Raičević o njenoj studiji „Agon i melanholija: Život i delo Miloša Crnjanskog" slušamo o tome kako su se ispunjenje i razočaranje, prkos i praštanje smenjivali u životu velikog pisca, šta za njega znači žrtva, a šta rodoljublje, kako je doživljavao prijateljstvo... Pomenute promene utkane su u njegovo književno delo kao odlike njegovih najvažnijih junaka, o čemu će takođe biti reči.

Gorana Raičević otkriva nam i to šta je za nju značilo dvodecenijsko istraživanje života i dela Miloša Crnjanskog, te kakav status i tretman ovaj pisac ima u savremenoj književnoj i kulturnoj svesti.

Da je Crnjanski živ kao pisac verovatno svedoči i to što je čest književni junak. U novom romanu Aleksandra Gatalice „Dvadeset i peti sat", on, uz Stanislava Krakova, Velmar Jankovića, Miodraga Purkovića i još nekih ličnosti iz posleratnog Beograda, gradi grad iz sećanja, „Beograd iza oblaka". Da li je reč o utopijskom mestu, zašto su bezdomnici u ovom romanu dvojnici, a zašto su ti dvojnici i dobri i loši, neka su od ključnih pitanja ovog Gataličinog romanesknog ostvarenja.

Pisac za Gutenbergov odgovor govori po čemu je ovaj njegov roman drugačiji od prethodnih, zašto je to i roman o koroni, kakva je čar u umetničkom posredovanju stila i poetike nekih pisaca, o tome šta mu roman kao žanr znači...

Uređuje i vodi Sonja Milovanović