недеља, 23.04.2023, 10:05 -> 15:16
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић
štampajU Negotinu, gradu Hajduk Veljka i Mokranjca
Verujemo da je malo onih koji nisu čuli jednu od sigurno najpoznatijih narodnih pesama, „Raslo mi je badem drvo“ u čijim se stihovima dalje opisuje da je „tanko, visoko“ i da pod njim leži „Hajduk Veljko s lepom devojkom“. Godine 2023. tačno je vek i decenija pride od herojske pogibije tog, po mnogima, najvećeg junaka Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić ga je poredio sa Ahilom i Milošem Obilićem, a njegovu bespoštednu odbranu Negotina, iako je turska sila brojčano daleko nadmašivala ustanike, istoričari smatraju da je moguće porediti samo sa junaštvom Leonide i njegovih tristo Spartanaca u boju protiv Persijanaca kod Termopila. Zato je naočiti i neustrašivi Veljko Petrović, koji je u bitke išao i iz njih se vraćao uvek praćen muzikom, ostao da zauvek živi u desetinama epskih i lirskih narodnih pesama. Okićene notama, one su taj nezaborav učinile većim nego li svi spomenici, ulice i trgovi, koji se zovu po njemu, pa čak i umetnička dela, likovna, književna, pozorišna, kojima je poslužio kao inspiracija. Sva osim jednog – Šeste rukoveti Stevana Stojanovića-Mokranjca, drugog najvećeg Negotinca u dugoj istoriji grada.
Čuveni kompozitor koji je uneo nacionalni duh u našu umetničku muziku, takođe jednako čuveni – i voljeni - horovođa i dirigent, muzički pedagog, osnivač prve muzičke škole u Srbiji, Mokranjac nam je u nasleđe ostavio petnaest rukoveti – spletova narodnih pesama obrađenih za horsko izvođenje. Svaka od njih, osim broja, obeležena je i podnaslovom koji je najčešće bliže geografski određuje. Uz Šestu rukovet stoji samo - „Hajduk Veljko“ i splela je sve najpoznatije narodne peme o njemu. E, toliki je junak Veljko bio!
Prvi put je izvedena na otkrivanju njegovog spomenika 1892. u centru Negotina, koji je, uz opštinski novac, podignut i prilozima građana, na mestu gde se 1813. nalazio jedan od pet šanaca podignutih za odbranu od Turaka, a za koji neki izvori navode da je u njemu Hajduk Veljko i poginuo iste godine obilazeći ustanike. Od 1965. godine, kada je pokrenut festival „Mokranjčevi dani“ u slavu velikog kompozitora, on uvek počinje izvođenjem Šeste rukoveti, koja je na izvestan način postala himna Negotina i cele Krajine.
I kao što je Hajduk Veljko rekao, a potom svaki hor klikne, izvodeći rukovet, reči za nezaborav: „Glavu dajem, Krajinu ne dajem!“, tako i Negotinci ne daju zaboravu nijednog od svojih velikana. Muzej Krajine u Negotinu smešten je u tri objekta. Osim centralne zgrade, to su i Muzej Hajduk Veljka i Rodna kuća Stevana Stojanovića Mokranjca. Baš ispred nje je i jedno lepo – tanko, visoko – badem drvo, koje kao da je sobom i granjem svojim preplelo njihove sudbine.
I naša današnja „kojekuda“ priča ići će tim prepletom, jer, kad ste u Negotinu, gotovo da je nemoguće odvojiti ih, pa ni u razgovoru koji su sa Emilom Petrović, višim kustosom-etnologom u Muzeju Krajine vodile Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари