уторак, 26. јан 2016, 10:55

Srpski na srpskom

Da li je moguće?! Opet sam zaboravila slušalice za telefon. I kako sada da preživim polusatnu vožnju autobusom do radija, slušajući razne priče nepoznatih ljudi? Da sam bar krenula malo ranije, pa da izbegnem školarce, ipak su oni najbučniji i u stanju su da brbljaju bez prestanka.

I, evo, nisam ni sela, a dve devojčice su već počele svoju trač-partiju: ,,Jesi li videla kako se Ema ponašala juče? Ušla je u autobus bez da se javila. Na šta to liči? Ne pada mi na pamet da joj se javim bez da mi se izvini..." U redu, pokušala sam da prečujem ovaj razgovor, ali taj izraz ,,bez da" baš mi je zaparao uši...

Da su na mom mestu, one bi verovatno rekle - bez da se dalje udubljujem u njihov razgovor, ali ja sam odlučila da se bez daljeg udubljivanja u njihov razgovor usredsredim na dvojicu dečaka koji su ušli u autobus na sledećoj stanici i seli ispred mene. Odmah su počeli da se raspravljaju zbog nekog fudbalera: ,,Ma, meni se on uopšte ne dopada!" - žustro je objašnjavao jedan. „I u našoj ligi nije uspeo da se dokaže, a kamoli u Evropi. Ni ne znam što su ga uopšte kupili Englezi, kad očigledno ni ne ume da igra." Iako mi fudbal nije jača strana i, da budem iskrena, nikad nisam čula za tog fudbalera, pažnju su mi privukli veznici I i NI. Možda ja ni ne znam kako se oni koriste, možda taj fudbaler ni ne ume da igra fudbal, ali pre će biti da ja i ne znam, i da on i ne ume da igra, a da dečak ni u autobusu ne govori kako treba.

Autor teksta: Zorana Čović, student (Srpski jezik i književnost, Filološki fakultet, Beograd)

Dramska umetnica - Jadranka Selec

Urednik: Mirjana Blažić