Nauka ima odgovor na pitanje: Zašto roditelji mešaju imena svoje dece

Istraživači kažu da je mešanje imena jednostavni kognitivni problem i da postoje naučni dokazi koji to dokazuju.

„Kada sam bila mlada, moja mama je ponavljala brzi niz imena dece sve dok ne bi pogodila ono pravo. Ponekad su nas decu zvali i imenom psa", priča iskustvo iz detinjstva dr Samanta A. Defler, vanredni profesor psihologije na Jork koledžu u Pensilvaniji. Ona je vodeći autor studije Univerziteta Djuk o fenomenu „korišćenja pogrešnih imena". 

„U pet studija, koje su anketirale preko 1.700 učesnika, naše istraživanje je otkrilo da je ovo prirodna i vrlo česta kognitivna greška. Više od polovine ispitanih iskusilo je da ih je neko ko im je poznat nazvao pogrešnim imenom, a 95% ih je nazvao netačnim imenom, upravo  član porodice", rekla je Deflerova.

Zašto se zbunjujemo oko imena svoje dece

Doktorka Defler tvrdi da treba otkloniti zabrinutost ako nam se dešava da mešamo imena jer to, kako kaže ne znači da gubimo pamćenje, već upravo znači da nam je um organizovaniji nego što mislimo.

„Mozak je veličanstvena kompjuterska mreža, a informacije su organizovane u okviru međusobno povezane semantičke mreže uskladištenih podataka", kaže dr Džuli Dumas, vanredna profesorka psihijatrije na Univerzitetu u Vermontu.

Način na koji mozak kategoriše i preuzima informacije je sličan folderima na laptopu, pa roditelji tako imaju jedan za porodična imena, drugi za prijatelje i kolege sa posla, itd...

„Otkrili smo da se greške u imenovanju osoba, pa i dece, obično dešavaju unutar iste kategorije, tako da se pogrešno ime koristi u istoj grupi, to jest, članovi porodice, kolege, komšije... objasnila je Deflerova. Bilo bi dakle čudno da majka zove svoje dete imenom koje pripada nekome izvan porodične kategorije.

U istraživanju Deflerove i njenih kolega, kućni ljubimci su obično uključeni u porodičnu grupu, tako da je mešanje imena deteta sa imenom psa takođe, normalna stvar.

Nemogućnost da imena vaše dece ili kućnih ljubimaca koristimo sa tačnošću ne znači da ih ne možemo razlikovati, i uprkos onome što je Frojd mogao da kaže, iza toga nema podsvesnog značenja. To je samo mali „kvrc" koji se dešava u deliću sekunde, ističu istraživači.

Gde leži objašnjenje za pometnju 

Pošto dozivanje imena određene bliske osobe nije nešto o čemu intenzivno razmišljate, koristeći punu koncentraciju, automatski procesi mozga preuzimaju kontrolu. „Kada ste u žurbi, pod stresom ili obavljate više zadataka, oslanjate se na takve automatske odgovore, i onda, ovom slučaju, pobrkate ime vašeg deteta“, kaže Dumasova.

Nazivanje deteta imenom brata i sestre ne ukazuje na problem pamćenja. „To nije ni zbog zaborava ni starenja. To je više znak stresa nego kognitivnog pada. Ako se setite kada ste poslednji put pomešali imena, to je verovatno bilo kada ste se osećali preopterećeno i iscrpljeno", objasnila je Dumasova.

Prema studiji Univerziteta Djuk, skoro polovina ispitanih učesnika je rekla da je, kada je pogrešno imenovala neku osobu, bila rastrojena, umorna ili frustrirana. Razumljivo je brinuti se, posebno kada bake i dede pomešaju porodična imena, ali ovo mešanje obično nije simptom nečeg ozbiljnijeg.

„Zabrinjavajuće je onda kada ne shvatite da ste upravo pomešali imena, i ako vam bliski ljudi kažu da primećuju kod vas i neke druge značajne probleme sa pamćenjem“, dodaje Dumasova. Rani znaci demencije i Alchajmerove bolesti uključuju simptome kao što su zaboravljanje informacija koje smo upravo primili,  ili datuma, kao i teškoće u ispunjavanju poznatih zadataka, navode u Udruženju za borbu protiv Alchajmerove bolesti u SAD.

Biti iscrpljen do krajnjih granica, i mešati imena dece, prilično je tipična stvar. Psiholog, dr Ejmi Viljoti, majka dvoje predškolaca, kaže da je važno fokusirati se, ali da mešanje imena nije strašno, prisećajući se da je tu naviku imala i njena baka.