Čuvajte se „čudotvornih“ lekova: kako je velnes industrija nasledila šarlatanstvo prošlosti

Većina ljudi kada čuje ime Kelog, pomisli na žitarice za doručak. Kukuruzne pahuljice i pirinčani krispi. Godine 1878, Džon Harvi Kelog i njegov brat Vil Kit izgradili su nešto što su nazvali Sanatorijum „Betl krik“.

Nekada je to bio svetski poznati medicinski centar, banja i veliki hotel, koji je privlačio bogate i istaknute poznate ličnosti svog vremena. Dok je Vil pomogao u vođenju sanatorijuma pre nego što je pokrenuo sada više milijardi dolara vrednu kompaniju za žitarice „Kelog“, Džon je postao jedan od najpopularnijih američkih lekara i autora bestselera.

Milioni su sledili savete koje je Džon davao u svojim knjigama, na predavanjima i u časopisu Dobro zdravlje (Good Health), a 1921. godine njegovo istraživanje o varenju i ishrani nominovano je za Nobelovu nagradu.

Ali u središtu njegove popularnosti bilo je i ludosti. Bio je u samoproglašenoj, mesijanskoj misiji od Boga da učini svet zdravijim, a kolege su ga ismevale zbog njegove uobražene veličine. Mnoge njegove ideje mešale su medicinske koncepte sa hrišćanskim verovanjima adventista sedmog dana o zdravstvenoj reformi. Rezultat je bila filozofija da prirodan, zdrav život u kombinaciji sa verom u Boga čini najbolji lek.

Termin velnes tada još nije ni postojao. Umesto toga, da bi stekao životni stil koji je idealizovao, Džon je propisao preteču dobrog zdravlja – ono što je nazvao biološkim životom. To je značilo po onoj latinskoj: U zdravom telu, zdrav duh – a to se postiže kroz tri panaceje: fizičku vežbu, adekvatan san i ishranu prepunu voća, žitarica, povrća i mleka. Bukvalno svako zdravstveno stanje moglo bi se lečiti tim receptom.

Upozoravao je pacijente na sedentarni način života, meso, šećer, kofein, duvan, alkohol, seks i gojaznost – od kojih se ovo poslednje smatralo i kao gubitrak fizičke privlačnosti i štetno po zdravlje. Masturbaciju je nazvao „samozlostavljanjem“, tvrdeći da to može dovesti do mentalnih bolesti, raka i moralne neimaštine. Kod dečaka je trebalo da se leči obrezivanjem, ako previjanje ruku ne pomaže; kod devojčica je preporučivao stavljanje čiste karbonske kiseline na klitoris.

Prema istoričaru medicine Hauardu Markelu, Džon je bio opsednut čistoćom i pravilnom ishranom. Verovao je da se varenje može pospešiti žvakanjem hrane do iznemoglosti i gostima je uz večeru puštao Pesme za žvakanje, sa refrenom „Žvaći, žvaći, žvaći, to je ono što treba da se radi“.

Svojim pacijentima je tvrdio da dnevno treba da imaju četiri do pet pražnjenja creva bez mirisa. Dešavalo se da ustane od stola, da bi se potom vratio sa kutijom svog najnovijeg fekalnog uzorka, a zatim ga stavio pod nos prijateljima da bi se pohvalio svojim slatkom i bezmirisnom stolicom.

U vreme kada je Džon umro 1943. godine, moderna medicina je bila utemeljeno naučno preduzeće. Ali hiperusmerenost na nauku nije bila dobro izbalansirana sa kliničkom negom.

Drugim rečima, neki lekari su se hladno distancirali od pacijenata na način koji je omogućio medicinskim sestrama i praktičarima alternativne medicine da uđu i ispune potrebu za toplom rečju, utehom i ljudskim pristupom.

Prvi guru slavnih ličnosti 20. veka

Paralelno sa Džonovim široko rasprostranjenim promovisanjem biološkog života, jedan podjednako ekscentričan čovek, po imenu Bernar Mekfaden, postao je prvi zdravstveni influenser slavnih ličnosti u 20. veku.

Napravio je milione prodajući Amerikancima priču o zdravlju koj se sastojala od fitnesa, posta kao leka za sve i izbegavanja medicinske nauke. Čvrsto protiv vakcinacije, šetao bi po Njujorku bos kako bi njegovi tabani mogli da apsorbuju Zemljinu energiju, a spavao je na podu kako bi se njegov protok krvi uskladio sa prirodnim magnetnim ritmom.

Godine 1899, Bernar je pokrenuo časopis Physical Culture, zbirku članaka o zdravstvenim savetima uz fotografije koje prikazuju oskudno odevene ljude (najčešće njega) koji pokazuju svoju fizičku građu.

Časopis je bio hit, doveo je do izdavačke imperije sa sedištem u Njujorku i učvrstio Bernara kao hvaljenog zdravstvenog gurua koji je prodao ideju da „osoba može da vrši nekvalifikovanu kontrolu nad gotovo svim vrstama bolesti“ s obzirom na snagu volje da živi pravedno.

Uticaj koji traje do danas

Džon Kelog i Bernar Mekfaden su bili najvažniji promoteri zdravog života u 20. veku i njihov uticaj se nastalja i danas, smatra Mišel Koen, docentkinja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kornel. Oni su uneli ideje zdravstvenog moralizma iz 19. veka u novu eru masovnog marketinga i kulture slavnih, zagovarajući fantaziju da zdravlje možemo kontrolisati načinom života zasnovanom na određenim „vrlinama“.

Ishrana i redovno vežbanje svakako su važni za sve aspekte zdravlja, uključujući mentalno i fizičko zdravlje. Ali postoji ogromna razlika između savetovanja o životnom stilu i prodaje leka za sve zasnovanog na promeni načina života. „Prvo te čini zdravstvenim radnikom, a drugo te čini prevarantom", naglašava dr Koen.

Moderna velnes industrija nasledila je Kegelov i Mekfadenov moralizirajući stav prema zdravlju. I druge istorijske i kulturne niti su se tkale zajedno da bi stvorile veliku industriju koju imamo danas. Istovremeno, krajem 20. veka, ljudi su se sve više identifikovali kao potrošači i zahtevao se širok spektar ponuda kako bi trošili novac.

A onda se pojavio „velnes“

Šesnaest godina nakon Kelogove smrti i četiri godine nakon Mekfadenove, rođen je termin velnes, kako ga danas koristimo. Tada je takozvani otac pokreta za dobrobit, biostatističar Halbert L. Dan, prvi put 1959. upotrebio taj termin u kanadskom Žurnalu javnog zdravlja.

Podsećajući na razliku između mentalne bolesti i mentalnog zdravlja, Dan je napravio razliku između dobrog zdravlja – odsustva neke bolesti – i dobrog zdravlja tj. velnesa. Ali njegova definicija se nije održala i „velnes“ je ubrzo započeo svoj život.

Danas na svakom uglu možemo da vidimo teretane, reklame za časove joge, pilatesa, spa centre, klinike za mršavljenje, salone za masažu, akupunkturu i koropraktičare.

Velnes programi za zaposlene koji nude subvencionisano članstvo u teretani za postizanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života i mentalnog zdravlja udaljeni su jedan klik.

Velnes se pretvorio u dvosmislen marketinški termin koji može da uključi sve i svašta. Pitajte jednog gurua šta podrazumeva pod velnesom i dobićete drugačiji odgovor od sledećeg.

Unutar njegovog nereda postoji paradoksalan poredak. U svojoj analizi načina na koji promoteri velnesa koriste retoričku moć jezika, vanredna profesorka Kolin Derkač, sa Univerziteta u Torontu, osvetljava dve kontradiktorne poruke kojima nas bombarduju marketinški materijali i podstiču prodaju.

„S jedne strane, rečeno nam je da nam je 'velnes' potreban da bismo poboljšali, podstakli i optimizovali naše zdravlje; s druge strane, prodaju nam se proizvodi i usluge dizajnirane da leče zdravstvene probleme i vraćaju ono što nam nedostaje.“

Čujemo nešto poput „maksimizirajte svoje mentalno zdravlje“ tako što ćete „lečiti svoje energetske blokade i nedostatke u ishrani“. Termin velnes se pretvorio u novac, uvlačeći nas u beskrajni ciklus unapređenja našeg zdravlja lečenjem problema za koje nismo znali da ih imamo.

Više nego unosan posao

Velnes industrija je trenutno procenjena na neverovatnih 5,6 biliona dolara širom sveta, što uključuje zaradu od verodostojnih resursa za zdraviji život (npr. sport i časove vežbanja), kao i proizvode i usluge alternativne medicine.

Takođe uključuje i ono što se naziva globalnom ekonomijom mentalnog zdravlja vrednom 181 milijardu dolara, za prikupljanje novca potrošenog na usluge spavanja i monitore, resurse za meditaciju i osvešćivanje, suplemente za „zdravlje mozga“, kanabis i psihodelike, i samopomoć koju pružaju gurui, treneri, organizacije i aplikacije.

Najpogubnije, velnes je postao zemlja čuda oslobođena ograničenja naučnog ispitivanja. U samom srcu industrije je pseudonauka, a reći da je unosna je slaba reč. To je komercijalni dom same industrije alternativne medicine, za koju se procenjuje da vredi skoro 200 milijardi dolara širom sveta 2025.

Samo u Sjedinjenim Državama, Amerikanci troše preko 30 milijardi dolara godišnje na alternativnu medicinu, a čak je i industrija homeopatije procenjena na 1,2 milijarde dolara, koju koristi oko pet miliona odraslih i milion dece.

Velnes industrija mnogo duguje svojim pretečama. Današnji poznati lekari i velnes influenseri liče na Džona Keloga i Bernara Mekfadena iz modernog doba, reinkarnirajući mnoge iste forme koje moraliziraju naše zdravlje i vređaju mejnstrim medicinu. Neopravdano krivimo naše noge ako ne jedemo kako treba, ne osećamo se dobro ili ne živimo bez lekova.

Ljudi su voljni da zažmure pred zamkama alternativne medicine delom zato što ona nudi toplinu i ljudsku udobnost koju možda ne dobijaju od sistema zdravstvene zaštite.

Koliko god alternativna medicina izgledala personalizovano i pažljivo, mehanika je neispravna. Izraz „limun“ se koristi za opisivanje novog automobila za koji se ispostavi da je neispravan: izgledati lepo i možda će nas nekoliko puta odvesti do odredišta, ali ima proizvodnih problema i kvarova koji ga čine nesigurnim za vožnju.

Alternativna medicina je „limun“ sastavljen od pseudonaučnih delova koji ugrožavaju vaše mentalno zdravlje, zaključuje dr Džonatan N. Stej.