Od pet minuta slave do društvenog narcizma – opasnosti potrage za popularnošću

Popularnost je postala više od obične želje za prihvatanjem, ona je gotovo opipljiva potreba koja oblikuje živote mnogih ljudi. I dok se neki oblik popularnosti ranije tražio u krugu porodice i prijatelja, danas smo suočeni sa globalnim auditorijumom putem društvenih mreža.

„Pošto su ljudi socijalna bića to bi bila osnovna ljudska potreba. Međutim, kako je ljudska civilizacija napredovala i ona je sve više dobijala neki svoj oblik kroz različite društvene izraze. Nije isto biti popularan u 1. veku, nije isto biti popularan u 15. i 21.“, napominje sociolog Bogdan Spirić.

Jedan od fenomena koji je izrastao iz potrage za popularnošću je koncept „pet minuta slave“. Odnosi se na trenutnu, kratkotrajnu slavu. I u skladu sa tim, ne znači da će osoba biti prepoznata po dubokom uticaju ili stvarnom značaju, već se radi o trenutnoj atrakciji koja je zasnovana na nečemu senzacionalnom ili šokantnom.

„Pet minuta slave je tekovina savremenog doba. U današnje vreme, pet minuta nije malo. Mi svoje vreme merimo bukvalno sekundama, tako da pet minuta je značajno vreme, i nekim ljudima koji dobiju taj svoj trenutak kada su prepoznati to postaje potreba protiv koje ne mogu ništa. Onda stalno tragaju za tih novih pet minuta. i novih pet minuta...“, ističe psiholog Radmila Vulić Bojović.

Potreba za popularnošću na duge staze može ostaviti duboke psihološke i sociološke posledice.

„Fokusiranost na popularnost izaziva socijalni narcizam. Tog trenutka postajete preusmereni na to samo da vas ljudi vole, prestajete da se pitate šta vi možete da doprinesete, nego počinjete da se bavite samo time šta ovo vama može da znači, da li ovo vama odgovari, da li vas neko ne voli“, dodaje sociolog.

„Ono što je konkretno opasno kod slepog traganja za popularnošću jeste što se desi ta beskonačna potreba za društvenim statusom, koja je defakto potreba za moći. To upravo izaziva tu zavisnost da vi ne možete da ostavite javnu funkciju ili ne možete da ostavite mesto najpopularnije devojke u školi“, objašnjava Bogdan Spirić.

„Ukoliko imate nekoga koji je izrazito narcisoidan njegova potreba za popularnošću i za afirmacijom jeste suštinska, duboka potreba, koja ukoliko nije zadovoljena dovodi do štetnih posledica, dovodi do, ne nužnu depresije i anksioznosti, ali svakako neke dekompenzacije“, navodi psiholog Radmila Vulić Bojović.

Postizanje ravnoteže između želje za popularnošću i unutrašnje sreće može biti ključ za održavanje emocionalnog zdravlja.

„Balans je nešto što je ozbiljna kreacija, ozbiljno umeće. Ljudi koji uspeju u svom životu da postignu taj balans su ljudi koje obično prepoznajemo, i koji sebe doživljavaju kao zadovoljne ljude“, naglašava psiholog.

Savremeno društvo postavlja veliki pritisak na pojedince da se pojave na „velikoj sceni“ ma kakva ona bila. Važno je ne dozvoliti da spoljne norme i zahtevi društva oblikuju našu unutrašnju vrednost.

Na kraju, pravi uspeh i zadovoljstvo dolaze iz unutrašnje stabilnosti i autentičnosti, a ne iz kratkotrajne, površne slave.