Нова пандемија на помолу – до 2035. чак две милијарде гојазних у свету
Светски је дан борбе против гојазности, дијагнозе која постаје глобални здравствени проблем. Статистика је таква да стручњаци упозоравају да смо већ у ери пандемије гојазности, да су погођене све старосне категорије, да ће у наредних десетак година бити две милијарде гојазних у свету и два пута више гојазне деце. И статистика за Србију је алармантна.
Годишње у Универзитетско-клиничком центру Србије због гојазности прегледају и до 4.000 пацијената. Мултидисциплинарни тим чине специјалисти готово свих грана медицине јер одлуку о моделу лечења доносе на основу комплетне анамнезе пацијента.
Гојазност је све чешћа дијагноза, истовремено и капија за многе друге болести, и више од 200 здравствених проблема – од кардиоваскуларних, дијабетеса, па до малигних болести.
„Абдоминална гојазност и струк који се губи ако смо дебели – даје четири до шест пута већи ризик од појаве нежељених догађаја. Тако да је до 60 одсто повећања појава за шлог и инфаркт код тих особа“, каже проф. др Ивана Недељковић са Клинике за кардиологију УКЦС.
„Постоје јасно дефинисани критеријуми када се врши увођење медикаментозне терапије. Оно што је важно за наше пацијенте да никако сами и никако на своју руку одређују терапију, а поготово да је не дозирају сами, јер гојазност је хронична болест која је доживотна и доживотно се и лечи“, наводи проф. др Снежана Половина, шеф Амбуланте за гојазност, УКЦС.
„Имамо и ситуацију у којој претерана гојазност може изазвати психијатријске поремећаје и проблеме као што су депресија, поремећај прилагођавања, анксиозност“, истиче психијатар -психотерапеут, др Јелена Поповић са Клинике за психијатрију УКЦС.
Када промене лоших животних навика не помажу, а све дијете односно медикаментозна терапија не дају резултат, о трошку државе омогућено је и хируршко лечење.
„Најчешћа процедура је такозвана слим гастректомија или сужавање желуца, следи за њом чувени бај пас, односно премоштавање желудца. Резултати се виде јако брзо, већ после некоилико месеци, после годину дана долазе до близу нормалне тежине, пацијенти који су били на иснулину, немају потребу да га узимају, хирургија даје брзе и одрживе резултате“, објашњава хирург др Огњан Скробић са Клинике за дигестивну хирургију УКЦС.
А гојазност није само проблем појединца.
„Такође око 20 до 30 одсто гојазних, од тога 20 одсто екстремно гојазних, су особе са озбиљним коморбидитетима“, каже начелница Центра за гојазност Клинике за ендокринологију и болести метаболизма, проф. др Мирјана Шумарац Томановић.
Зато стручњаци поручују да морамо да мењамо друштвене системе да бисмо здравије живели.
Треба ограничити рекламирање и доступност нездравих производа, јасније обележавати и читати декларације на производима, бити физички активнији и направити још много других корака како бисмо стали на пут пандемији гојазности.
Коментари