Pažnja između dve vatre – knjigâ i digitalnog sadržaja

Knjige su oduvek bile iskustvo učenja, spasitelj, sigurno skrovište, prema mišljenju mladog pisca Hjua Mekgvajera, jer nas teraju da hodamo kroz tuđe misli, reč po reč, satima i danima. Iako prema Mekgvajeru imaju veliku moć, ipak ne mogu lako da se izbore sa digitalnim sadržajima koji efikasnije zaokupljuju čovekovu pažnju.

Пажња између две ватре – књигâ и дигиталног садржаја

Klinički psiholog iz Njujorka, Sabrina Romanof, objašnjava koliko je čitanje značajno za čoveka, jer stvara nove neuronske veze i poboljšava veze između postojećih.

„To je moćan način da poboljšate zdravlje i funkcionisanje vašeg mozga, povećanjem bele mase u različitim delovima mozga koji su povezani sa razumevanjem, učenjem, pamćenjem i prisećanjem“, ističe Romanof.

Iako većina ljudi zna navedene činjenice, i dalje nas muči neuspešno održavanje pažnje i fokusiranje na knjigu koju čitamo, ili potpuna odbojnost prema čitanju knjiga.

Čak se i Mekgvajeru, koji je život posvetio knjigama i napisao esej o budućnosti knjiga, dogodilo u jednom periodu da ne može da čita knjige. Osetio je da mu najviše odvlači pažnju onlajn sfera, elektronska pošta i digitalni sadržaji.

Kada je shvatio da mahinalno proverava e-poštu i dok je sa decom, koja mu, kako navodi, donosi samo stres, osetio se banalno i odsutno.

Fokusiranje – tajna uspešnog čitanja

Psiholog Daniel Levitin ističe da nam situacija u kojoj pokušavamo da se koncentrišemo npr. na knjigu, dok e-pošta stoji nepročitana, može smanjiti efektivni kvocijent inteligencije za deset.

„Potrebno je više energije da se pažnja prebaci sa zadatka na zadatak, a manje za koncentraciju. To znači da ljudi koji se koncentrišu ne samo da će više čitati, nego će biti manje umorni i neurohemijski iscrpljeni“, objašnjava Levitin.

Saveti za povratak knjigama

Kako bismo se više posvetili knjigama, Mekgvajer daje savete koji su njemu pomogli da se vrati književnosti:

Mekgvajer smatra da ne bi trebalo da pratimo Tviter, Fejsbuk i druge mreže tokom radnog dana, što je njemu bilo jako teško da postigne.

Dodaje da bi trebalo izbaciti čitanje nasumičnih, neproverenih, novinskih članaka, što je takođe malo teže prema njegovom mišljenju.

Međutim, uspeo je lako da izbaci telefon, računar, TV, iz spavaće sobe i prekine njihovu upotrebu posle večere, što kako se ispostavilo i nije bilo tako teško.

„Idite ranije u krevet i počnite da čitate knjige, jer su uvek iste divne stvari bez obzira da li im okrećemo leđa. Ispostavilo se da se um brzo prilagodio čitanju knjiga, samo je kao za sve potrebna volja i upornost“, zaključuje Mekgvajer.