Plaža na kojoj su muškarci i žene odvojeni zidom, Tršćani je ne bi dali ni za šta

Bez obzira na svetski trend koji nastoji da ukine razlike između polova, u Trstu postoji plaža La Lanterna podeljena na dva dela zidom, koji deli deo za muškarce i deo za žene. I mada su gradske vlasti htele da uklone zid, građani Trsta to nisu dozvolili.

Građani kažu da su jasno rekli „ne“ kada su vlasti želele da eliminišu zid i izmešaju žene i muškarce. Napravljena je peticija, jer je zid institucija još iz austrougarskog vremena.

Da bi muškarac ušao na ženski deo plaže potrebna je autorizacija, a svaki dolazak se najavljuje preko razglasa.

Žene kažu da im je na plaži lepše bez muškaraca, jer su slobodne i vesele. Šetaju slobodno u kupaćim kostimima, osećaju se opušteno čak iako se nisu izdepilirale ili nalakirale nokte. Ponekad se malo i ogovaraju one koje su se ugojile, a hrana je inače omiljena tema.

Kada bi gradske vlasto odlučile da sruše zid došlo bi do pravog rata – zid postoji još od 1890. godine, a građani ne vide razlog zašto ne bi tu i ostao.

Gradske vlasti su pokušale da sruše zid nekoliko puta, čak je raspisan i referendum 1943. godine kada su građani Trsta odlučili da zid, dugačak 74 metra mora da ostane. Poslednji put se na isti način glasalo 1980. i odlučeno je da zid ostane jer je deo gradske istorije, tradicije i identiteta.

Na kraju zida postoji jedan deo na kome se supružnici sreću kao i parovi koji, iako se sunčaju, svako na svojoj strani zida, vole i da se sretnu a ne samo čuju telefonom tako da plaža ima i taj romantični detalj. Postoje i neki izuzeci od strogih pravila.

O ovoj plaži su pisane knjige, snimljeni dokumentarni filmovi, a prikazana je i na festivalu u Kanu filmom L ultima spiaggia 2016. godine.

Samo jednom godišnje na plaži je moguće videti zajedno muškarce i žene i to za veliku letnju feštu. Plaža La Lanterna dobila je ime po malom svetioniku koji se nalazi nedaleko odatle, a stanovnici Trsta ga zovi „El pedocin“ što na dijalektu znači mala vaška.

Zid je izgrađen ne bi li se izbegle nepristojne situacije i odoleva vremenu najviše zahvaljujući ženskoj populaciji koja se apsolutno protivi njegovom rušenju. Plažu najviše posećuju penzioneri, mame sa decom ali i mladi koji tu ponekad dođu na pauzu za ručak jer je blizu centra i lako se stiže gradskim prevozom. Ova plaža je jedan od simbol Trsta od koga njegovi građani ne žele da se rastanu.