Како је настала модерна кухиња

„Да сам знала да ћу цео живот морати да причам о тој проклетој кухињи, никада је не бих направила!“, рекла је стогодишња Маргарете Шите-Лихоцки 1998. године у једном интервјуу.

Али управо с том „проклетом кухињом“ је исписала историју архитектуре и из корена променила живот домаћица.

Данас, сто година касније, она је позната не само као пионирка социјалне архитектуре, већ и као активисткиња женског покрета и хероина отпора нацистичкој диктатури. Кроз цео живот, циљ Аустријанке Маргарете Шите-Лихоцки био је да својим радом побољша животе других људи – кроз социјално становање и свој најпознатији изум – „франкфуртску кухињу“.

Против беде

Крајем 19. века, индустријска револуција донела је огромне друштвене промене. Напредак у технологији и науци био је бржи него икада. Становништво је нагло расло. Многи људи су се селили из села у градове како би радили у новим фабрикама. Животни услови у пренатрпаним градовима били су обележени мањкавом хигијеном, болестима и сиромаштвом.

То је посебно иритирало младу бечку студенткињу архитектуре Маргарету Шите-Лихоцки: 1917. године пријавила се на један архитектонски конкурс. Пре тога је обилазила пренатрпане стамбене зграде – желела је да схвати шта је станарима заиста потребно.

Пре тога, кухиња уопште није била засебна просторија у становима. Радничка класа је кувала усред стана са једном или две собе, најчешће на пећи од ливеног гвожђа. Постојале су полице или површине на којима је стајао прибор за кување, али не и наменски кухињски намештај какав данас познајемо.

Тадашња архитектура је са декоративног стила прелазила ка „новој објективности". Најважнији аспект новог градитељског приступа била је функционалност. Управо ту филозофију „форма следи функцију" заступала је Маргарете Шите-Лихоцки у својим пројектима. За њу је архитектура увек била уско повезана са стварним животом и свим његовим друштвеним проблемима. Тај став је проистекао из њеног порекла.

Социјална свест

Маргарете Шите-Лихоцки рођена је 1897. године у угледној интелектуалној породици у Бечу. Њено детињство било је испуњено уметношћу и културом, али и политиком.

Њена мајка била је повезана с бечком уметничком сценом, али и с пацифистичким и феминистичким круговима. Маргарете је све то упијала од малих ногу. Тако је већ као девојчица била заинтересована за политику и отворена за шире друштвене теме. Била је свесна да многим људима није тако добро као њој. Све то је обликовало њено разумевање уметности, дизајна и архитектуре – и на крају јој донело и победу на конкурсу за који се припремала обилазећи сиромашне четврти Беча.

Поруџбина из Франкфурта

После Првог светског рата, разореној Европи хитно су били потребни станови, брзо и по ниској цени. Настале су нове стамбене четврти са социјалним становима за све већу радничку класу и оне који су током рата остали без крова над главом.

У Франкфурту, градски већник Ернст Мај покренуо је стамбени програм „Нови Франкфурт“. Његов циљ је био да се стамбена криза реши за само десет година. Мај је ангажовао Маргарете Шите-Лихоцки, познату по својим прагматичним концептима, да осмисли одговарајућу кухињу. Та кухиња требало је да оптимално искористи ограничен простор у новим зградама и истовремено олакша свакодневни живот станара.

Маргарете, тада у касним двадесетим, прионула је на посао. Мерила је, рачунала и планирала: Колико корака је домаћици потребно да пређе с једног краја просторије на други? Како се креће? Где се налазе потребни предмети? Како да за време рада у кухињи држати децу на оку?

Од жене – за жене

Резултат је био ово: просторија дуга 3,44 метра и широка 1,96 метара, са клизним стакленим вратима која су омогућавала поглед на дневни боравак и великим прозором на једној страни. Ове димензије биле су стандардне за све новоизграђене франкфуртске станове, а Маргаретина кухиња је тачно одговарала тим димензијама. Њени модули су ушли у масовну индустријску производњу.

Били су то ормарићи од пода до плафона, радна плоча, судопера са решетком за цеђење, фиоке за кухињски отпад и алуминијумске посуде за најважније састојке за кување. Како би се превазишла почетна скепса према овој иновативној кухињи, спроведена је интензивна рекламна кампања. Сам градски већник за грађевинарство, Ернст Мај, пропагирао је Маргаретеину изум као „кухињу коју је жена направила за жене“.

Тако је рођена „франкфуртска кухиња“ која је представљала праву револуцију у домаћинству. У контексту јачања феминизма тог времена, она се нашла и на мети критика, према којима је ефикасност рада у таквој кухињи још више везивала жене за шпорет. Али, кухиња је као засебна и наменски уређена просторија до данас остала непревазиђена у становима радничке класе.

Отпор нацистима

„Франкфуртска кухиња" је постала велики успех. Поруџбине су стизале из целог света, а само француски министар рада је тражио 260.000 комплета.

И поред међународног признања, Маргарете није мировала и остала је свим срцем посвећена отклањању друштвених неправди. У периоду нацизма, то ју је замало коштало живота. Након што је Аустрија припојена нацистичкој Немачкој, она се као комуниста и илегалац борила против нациста. Била је ухапшена и једва је избегла погубљење.

Након Другог светског рата, Маргарете Шите-Лихоцки ангажовала се у мировном покрету и покрету за права жена. Држала је предавања, градила станове и вртиће у Немачкој, Русији, Куби и ДДР, и подстицала младе архитекткиње да буду храбре и ангажоване.

Мајка свих уградних кухиња

Ипак, најпознатија заоставштина Маргарете Шите-Лихоцки остаје „франкфуртска кухиња“. Идеја мултифункционалног кухињског простора задржала се до данас. Дизајн нема граница – било да се ради о минималистичкој кухињи у индустријском стилу, удобној рустикалној кухињи, елегантним модулима или варијацији полуотвореног или отвореног типа кухиње са централним блоком за обраду намирница и кување.

Иза свих модерних кухиња налази се принцип аустријске дизајнерке: постићи што више уз што мање напора. Са „франкфуртском кухињом" она је створила „мајку" свих уградних кухиња.