Evrosong: Ogledalo politike i društva, i mesto sa kojeg se šalju poruke

Ovogodišnje takmičenje za Pesmu Evrovizije prevazišlo je po mnogo čemu dosadašnja. Pobedila je pesma Kod švajcarskog pevača Nema, koji se predstavio kao nebinaran. Imali smo priliku da vidimo skoro potpuno gole muškarce, obnažene žene, muškarce koji simuliraju seks, žene koje ih vode na povocima, veštice. I nekako to sve nije zasenilo predivne pesme i glasove i još poneki evropski jezik, jer još ima izvođača koji ne pevaju na engleskom.

Iako se predstavlja da nije tako, i ove godine politika se u ovu kašu dodatno umešala skoro do ključanja i pokazala da iza nota i kostima ima mnogo toga prikrivenog. O tome je u Beogradskoj hronici govorila Maja Vukadinović, sa Fakulteta savremenih umetnosti.

„Evrovizija je muzički i medijski spektakl pre svega, gde možemo da vidimo tendencije u produkciji, način na koji je događaj ostvaren, režiran, koliko je on spektakularan. Ali, naravno, Evrovizija nikada nije bila samo to. Brojne poruke, brojni kodovi koji mogu da se čitaju sa Evrovizije jesu politički, geopolitički.

I tu su naravno i razni narativi koji se tiču nečega što bismo mogli da nazovemo novom političkom korektnošću, novim nekim društvenim odnosima, nečim što je društveno poželjno. I to sve je od uvek bilo na Evroviziji”, rekla je gošća Beogradske hronike.

Izdanje 68. Evrovizije je bilo po mnogu čemu specifično.

„Pre svega i po demonstracijama vezanim za učešće Izraela, po tome što je diskvalifikovana jedna zemlja, po otvorenom angažmanu samih takmičara, pojedinih takmičara koji su iznosili i svoje političke i druge stavove”, dodala je.

Odraz realnosti i scena za manjine

Pobednik se predstavio kao nebinarani, i njegova pesma se zove Kod. Bilo je dosta manjina, koje imaju priliku da pokažu ko su, da kroz pesmu kažu šta ih muči.

„Dobro je što sve manjine imaju priliku i na Evroviziji da pokažu svoj identitet. To je, naravno, pozitivno. A s druge strane, ne bih ja Evroviziji baš davala toliko veliku moć, da ona može da ima neke toliko velike uticaje. Ona je ogledalo, najbolje moguće ogledalo političke i društvene situacije, odnosno realnosti u određenom trenutku. A sad kako će se to odražavati na neke druge stvari, to nema veze toliko sa samom Evrovizijom. Ona je ipak festival.

Nije Evrovizija toliko uticajna i moćna, bez obzira koliko je to globalni, veliki događaj koji prate ljudi širom sveta, i ne učestvuju, naravno, više samo zemlje iz Evrope, imamo već neko vreme i Australiju i neke druge zemlje, ali u svakom slučaju to je mesto odakle se prenose poruke, i gde mi vidimo šta je poželjno, šta su neki dominantni možda trendovi, ona ne uspostavlja trendove, ona više odražava neke tendencije i trendove u društvu”, objasnila je Vukadinovićeva.

Istakla je da je sama Evropa „vrlo kompleksna” i da bi bilo nezahvalno davati sliku identiteta i vrednosti isključivo na osnovu toga šta se vidi na Evroviziji.

Na pitanje o tome, da li na taj način Evrovizija možda na duže staze može da promeni neke vrednosti u društvu, Vukadinovićeva odgovara: „Na duže staze verovatno da i ukoliko ona bude ostala onako kako jeste. Sudući po tome šta se sve upravo na novom takmičanju ove godine dešavalo vrlo je moguće da će Evrovizija samo po sebi pretrpeti razne promene. Ne znamo kakve će one još uvek biti ali verovatno i sami su se neki takmičari žalili i dakle bilo je mnogo toga i organizacije što se dešavalo, tako da na neke duže staze, u svakom slučaju nešto će se menjati. Ali Evrovizija više i nije događaj koji se gleda u krugu porodice.

Mi sada taj događaj pratimo individualno na svojim mobilnim telefonima, više ne isključivo čak ni preko klasične linearne televizije. Tako da sve su to neki novi načini na koji se prati Evrovizija. Da ne pričamo o komunikaciji posredstvom društvenih mreža, gde se komentariše svaki nastup, tako da to već dugo nije jedan događaj koji prati cela porodica. I pitanje je da li generacija zed uopšte prati Evroviziju”.

Analiza raznolikosti publike

Vukadinovićeva je prokomentarisala i to da li je na ovogodišnjem takmičanju ipak pobedila muzika i pesma.

„To nisam sigurna, to mogu da kažem, jer bi u tom slučaju verovatno pobedila Francuska ili Bejbi Lazanja sa svojom pesmom. Sa druge strane, veliki broj žirija je dao upravo ovoj pesmi najveći broj poena, i ona je u tom smislu pobedila, ali mislim da i ova pesma i to samom činjenicom da je ona prvoplasirana, to šalje više jednu društvenu poruku. Dakle, nije to samo muzika, apsolutno, a da Nemo ima veoma dobar glas, da je dobar aranžman, to je svakako.

I s druge strane, ne smemo da zaboravimo i još taj spektakularni momenat, odnosno činjenicu da mi u eri društvenih mreža imamo sve kraću pažnju. I da se Evrovizija tom nekom trendu prilagođava u smislu da nastupi postaju sve spektakularniji, da bi održali pažnju milionskog auditorijuma i mnogo se čak više pažnje posvećuje i ne samo kostimima i scenografiji, već režiji jednog nastupa, konceptu nastupa, do te mere da se postavlja pitanje da li je koncept Evrovizije ili pojedinočnih nastupa zamenio muziku”, izjavila je gošća RTS-a.

Kaže da je Evrovizija takav događaj da, kada neko krene da je gleda, on računa sa dozom kiča i to mu ne smeta, odnosno gledaoci zaborave da je to u suštini – kič događaj.

Dodaje da je publika Evrosonga – raznolika.

„S jedne strane to su ljudi koji su fanovi dugo godina, postoje brojni fan-klubovi pesme Eurovizije širom sveta, ali to je naravno milionski auditorijum, i mladi i stari. Moramo naravno da kažemo da i statistike pokazuju da LGBT populacija jeste jedna od velikih populacija koje prate taj događaj, koji dolaze u hale u kojima se Evrovizija odvija. Tako da s jedne strane imamo onu publiku koja posmatra taj događaj kao medijski spektakl iz svojih domova, s druge strane publika koja je na licu mesta i to su dve različite publike”, analizirala je gledaoce Evrosonga Vukadinovićeva.