Austrijanka traži 50 stranaca da joj pomognu da raspodeli svoje nasledstvo od 27 miliona dolara

Vest da je od bake nasledila milione evra nije oduševila austrijsku naslednicu Marlen Engelhorn. Umesto toga, kod nje je probudilo svest da nikako ne želi da ignoriše iskrivljenu raspodelu bogatstva u društvu, rekla je još 2022. godine. Postala je nepokolebljivi zagovornik oporezivanja bogatih ljudi poput nje i odlučna da će dati veći deo svog nasleđenog bogatstva.

Engelhornova je ove nedelje najavila formiranje saveta građana u Austriji koji će odlučiti kako da se raspodeli njeno nasledstvo od 27,4 miliona dolara.

„Imam ovaj novac jer vlada nije uspela da ispuni svoj mandat da obezbedi da se bogatstvo raspodeli u društvu na takav način da nepravedno ne završi u mojim rukama, samo zato što sam došla na ovaj svet u ovoj porodici. sa ovim prezimenom“, izjavila je Marlen na konferenciji za novinare.

Ona pripada malom klubu svetskih izuzetno bogatih koji se zalažu za poresku pravdu zahtevajući veće poreze za onih jedan odsto najbogatijih na svetu. Godine 2021. godine bila je jedan od osnivača udruženja Tax Me Now (Oporezuj me sada) , koje čine bogati ljudi u zemljama nemačkog govornog područja, kako bi se pozabavila ekstremnom nejednakošću koja je rezultat poreskih politika. Naslednici poput nje, kaže Engelhornova, ne plaćaju porez na nasledstvo i na taj način gotovo ništa od svog bogatstva ne vraćaju društvu.

„U Austriji jedan odsto najbogatijih stanovnika poseduje do 50 odsto neto bogatstva. To znači da stoti deo društva poseduje nešto manje od polovine bogatstva“, napisala je ona u saopštenju. „A 99 odsto ljudi treba da raspolaže sa drugom polovinom.“

Ona je potomak Fridriha Engelhorna, koji je osnovao BASF u Nemačkoj 1865. godine, danas jednu od najvećih svetskih hemijskih kompanija. Novac koji poklanja, prema njenoj inicijativi  Guter Rat für Rückverteilung  (Dobar savetnik za preraspodelu), potiče iz nasledstva koje je dobila od bake. Nije odmah bilo jasno koji deo nasledstva će zadržati nakon što je dala 27,4 miliona dolara. Portparol Guter rata odbio je da komentariše njenu finansijsku situaciju.

Austrija je ukinula porez na nasleđe i poklon 2008. U Sjedinjenim Državama ne postoji savezni porez na nasledstvo, iako nekoliko država ima ovo poresko opterećenje, prema istraživanju Urban instituta sa sedištem u Vašingtonu. Poreska služba i neke države naplaćuju porez na prenos imovine nakon smrti ostavioca.

Kao prvi korak, 10.000 građana širom Austrije je ove nedelje dobilo pozive za učešće u savetu, saopšeno je iz Guter rata i dodato da će biti izabrano 50 ljudi koji najbolje odražavaju sastav stanovništva zemlje. U radu ovog saveta će učestvovati i kompetentni stručnjaci, napominje Marlen Engelhorn.

Naslednica neće biti deo saveta, koji će imati slobodu da donosi odluke o tome kako da se novac iskoristi. Članovi grupe će dobiti 1.317 dolara kao nadoknadu za rad tokom šest vikenda, a sastanci će se održavati između marta i juna u Salcburgu.

Kako pravedno oporezovati milijardere bila je sporna tema u Sjedinjenim Državama. Analiza Bele kuće iz 2021. zaključila je da je 400 najbogatijih američkih porodica plaćalo u proseku 8,2 odsto svog prihoda u vidu poreza između 2010. i 2018. „To je niža stopa u odnosu na ono što mnogi obični Amerikanci plaćaju“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

U video-snimku iz 2021. godine objavljenom na Fejsbuku, Engelhornova je rekla: „Milioneri ne bi trebalo da odlučuju da li doprinose na pravedan način društvima u kojima žive. Socijalna pravda je u najboljem interesu svih. Porezi na bogatstvo su najmanje što možemo da uradimo da preuzmemo odgovornost. Oporezujte nas.“