Zelena pšenica, koštunjavo voće... Kako da vam božićna i trpeza za Badnji dan, budu izvor zdravlja

Svima koji su sejali mladu pšenicu na Svetu Varvaru ili Nikoljdan do sada je isklijala i lepo narasla. Osim pšenice, na prazničnoj trpezi će se naći još namirnica, poput koštunjavog i suvog voća, a stručnjaci kažu da nisu tu bez razloga – baš u ovo doba.

Bliži se Badnji dan, i na trpezi će se naći mlada pšenica, koštunjavo i suvo voće i dren, za koji je u našoj tradiciji postoji verovanje da donosi isceljenje i plodnost, i da će onaj ko ga izvuče iz česnice biti zdrav cele godine.

„Sve namirnice koje su na božićnoj trpezi imaju svoju svrhu. Zelena pšenica pripada grupaciji super-namirnica, to su namirnice koje imaju izuzeno veliku biološku vrednost. Ono što bih izdvojio kod zelene pšenice je to da ima veliku količinu proteina, preko dvadeset procenata, ogromnu količinu vlakana, preko 40 odsto, i malu količinu masti“, rekao je za Ritam vrta prof. dr Vladimir Ilić.

Zelena pšenica ima obilje minerala i vitamina, posebno vitamina C, B, A i E grupacije.

„Najčešće se koristi jedna do dve kašičice u obliku praha koji se dodaje jelima ili se koristi u obliku nekih šejkova. Može da se blendira i mora da se stavi u značajnim količinama da bi ostvarila taj svoj pozitivni zdravstveni efekat“, objasnio je dr Ilić.

Dodaje da se u narodnoj medicini, pored ploda drena, koji je posebno aktuelan tokom božićnih praznika, koriste i njegov list i seme.

„Dren sadrži ogromnu količinu vitamina C, a ima i veliku količinu kalijuma koji je kao mineral zadužen za balans vode i tečnosti u organizmu, smanjuje nivo arterijskog krvnog pritiska, smanjuje rizik od osteoporoze, od šloga, prevencija je za anemiju, a tu je i cink koji je zadužen za održavanje statusa našeg imunog sistema.

Obavezan deo božićne trpeze je i suvo i koštuničavo voće.

„Suvo voće ima veliku količinu ugljenih hidrata, posebno prostih, voćnog šećera, fruktoze, i veliku količinu kalorija, od 250 do 300 kalorija na sto grama. Ne bi trebalo da se koristi u većoj količini, što posebno važi za fizički neaktivne osobe“, rekao je sagovornik Ritma vrta, i dodao da postoji razlika kada je reč o koštunjavim plodovima.

„Ono je bogato primarnom masti, to su generalno te dobre masti, omega 3 i omega 6, jako su važne za naše kognitivne funkcije u smislu pamćenja i memorije, prosuđivanje... To su dobre namirnice, ali i sa njima treba paziti jer stotinak grama oraha ima preko 600 kalorija“, pojasnio je profesor.

Objašnjava da u zimskim danima, tokom aktuelnih prazničnih dana, pada imunitet i povećava se rizik od različitih infekcija, i da s tim u vezi, navedene namirnice, imaju zaštitnu funkciju.