Симболика и обичаји Бадњег дана и Божића

Данас је последњи и свакако најстрожи дан Божићног поста, али уједно и дан који најављује велику срећу, Христово рођење. Етнолог Саша Срећковић каже за РТС да је најважније да је за данашњи дан породица на окупу и додаје да колико год да се обичаји мењају најважнији је тај дух заједништва и очувати слогу у породици.

Етнолог Саша Срећковић каже да Бадњи дан – дан пред велики догађај, треба провести са позитивним мислима, у атмосфери очекивања великог радосног догађаја.

"Иде се на сечење бадњака, да се набави бадњак који ће се после ставити пред кућу до Бадње вечери. У градским условима је то мало другачије, па се набавља на пијацама или око пијаца и чак некад и пре самог Бадњег дана", каже Срећковић.

Према његовим речима, битан је дух и атмосфера очекивања великог догађаја рођења Богомладенца, а у неким старијим слојевима веровања постоји најава поновног рођења природе.

"Препород природе се очекује зато што је то после најкраћег дана у години и због тога је и симболика слична", напоменуо је етнолог

Срећковић додаје да се очекује да и за Бадњи дан и Божић породица буде на окупу, не иде се у госте са изузетком положајника који долази на Божићно јутро.

"Осим поста, постоји читав систем веровања шта се ваља, а шта се не ваља радити за Бадњи дан и Божић. Много тога постоји, али главне ствари које се говоре је да све важне послове треба завршити до Бадњег дана и Божића. Сматра се да неке важне послове којима ћемо се бавити у току народне године, треба започети за Божић", објашњава Срећковић.

Међутим, како каже, не ваља према народним веровањима позајмљивати ствари из куће, а ствари које смо другима позајмили до Бадњег дана треба да нам врати.

Симболика бадњака

Бадњак има вишеструку симболику. Према старим народним веровањима, бадњак је остатак неке ритуалне жртве. Веровање је и да је биљака дух вегетације који је обитавао у њему, као и да се његовим ритуалним жртвовањем симболично обнавља природа.

Етнолог каже да посна храна на данашњи дан не треба да буде преобилна, али да треба да буде у свечана.

"Постоји наравно и симболика – 12 риба које је касније хришћанство увело, вероватно је због 12 апостола. Најважнији елементи су посни пресан купус у уљу, пасуљ и сушено воће, рецимо ораси, суве шљиве...", рекао је Срећковић.

Најважније је да је породица на окупу, каже Срећковић и додаје да колико год да се обичаји мењају, зависно од услова, да ли је прослава на селу или у граду, најважнији је тај дух заједништва, очувати слогу у породици и мирења уочи најсрећнијих догађаја.