Ko će čuvati pirotsku pramenku, ovcu posebnih gena otpornosti

Sredinom dvadesetog veka, pirotska pramenka nazivana je manekenkom staroplaninskih pašnjaka. Čuvana je zbog izuzetne prilagodljivosti surovim uslovima.

„Ona je važna zato što su te ovce izvor vrlo važnih gena otpornosti. One su daleko otpornije od ovih modernih, industrijskih rasa ovaca. Pirotska ovca uz sjeničku ovcu, to su dve najpoznatije rase u Srbiji. Danas je procena da sjeničke ovce ima negde oko 250 hiljada, što je skoro 800 puta više u odnosu na pirotsku pramenku", rekao je odgajivač autohtonih rasa, Sergej Ivanov.

Pirotska pramenka je simbol pirotskog kraja i Stare planine. Jasno je zašto je „pramenka“ – zbog toga što ima pramenove, koji idu skoro do zemlje.

Malobrojni odgajivači u pirotskom kraju, uglavnom čuvaju svrljišku pramenku, zbog bolje mlečnosti.

„Najveći problem je radna snaga. Trenutno, radnici se teško nalaze u ovčarstvu. Moje mišljenje je da ovce može da čuva samo ko se time bavio, ko potiče iz ovčarske porodice. Mnogo treba iskustva, znanja, odricanja. Znači, treba da čovek ima predznanje, da može time da se bavi", smatra odgajivač iz sela Rasnice Zvonko Ristić.

Stručnjaci smatraju da bi nacionalna strategija ulaganja u ovčarsku proizvodnju, trebalo posebno da sagleda jugoistok Srbije, ukoliko se želi očuvanje genetskog resursa.

„Trebalo bi da oni koji se bave ovakvom vrstom ovčarstva, imaju recimo radni staž, da država sagledava to, da ne moraju oni sami da uplaćuju. Sada dajemo 15 hiljada dinara za jedno grlo, za kupovinu. Kupljeno je samo 130 grla u ovoj godini. Tako da verujem da naredne godine da odlučimo da ih delimo džabe, neće više imati ko da ih čuva", rekla je stručni savetnik za poljoprivredu Vesna Lazarević.

Hoće li biti ćilima, kačkavalja i peglane kobasice odavno nije retoričko, već suštinsko pitanje, jer pirotska pramenka je paradigma nestajanja života na Staroj planini.