Zavaravamo žene brigom o sebi: Kako smo postali opsednuti velnesom

Kud god se okrenemo, u medijima, na društvenim mrežama naići ćemo na sijaset rešenja za svaki problem koji osećamo – funkcionalnu medicinu, somatsku terapiju, čitav spisak instituta za ishranu i trenere. Tradicionalno zdravstvo bi moglo da se postidi jer velnes industrija ne samo da obećava ublažavanje simptoma već i lečenje osnovnog uzorka problema i potpuno ozdravljenje.

Na listi uzročnika naših tegoba nalaze se toksične upale, netolerancija na histamin, izloženost buđi, osetljivost na piletinu, školjke i čokoladu, uspavana lajmska bolest, trovanje teškim metalima, majčinstvo, skrivene, ali tek probuđene traume, preterani stres, nedovoljno sna i nedostatak hranljivih materija.

Ali! Sa određenim pilulama i praškovima i skupim konsultacijama – uz preciznu kombinaciju povrća, bujona i, naravno, osvešćenost (mindfulness) – ozdravićemo.

Najmoćnija potrošačka sila

Velnes industrija „okuplja mase upravo svojom samouverenošću“, smatra Rina Rafael, novinarka i autorka knjige Jevanđelje velnesa. „Kažu: ‘Sigurno vam mogu pomoći. Ovaj dodatak će sigurno otkloniti vaše simptome. Trebalo bi da probate ovu dijetu. To će vam rešiti sve bolove.’ To je ono što mami ljude i privlači ih.“

Danas, velnes predstavlja ogromnu i amorfnu industriju, koja obuhvata sve, od dijeta i fitnesa, do programa obuke kako da se oslobodimo stresa na radnom mestu, vitaminskih infuzija i krema za kožu sa kanabidiolom. Prepun je tehnika i metoda pozajmljenih iz svetskih tradicija, poput joge i biljne medicine, koje su prepakovane za bogate potrošače.

Fariha Rošin, autorka knjige Kome je velnes namenjen?, kaže da su te tradicionalne metode postale roba i da se često prilagođavaju kako bi se prikrili njihovi koreni iz drugih kultura. Na primer, retko se čuje za kulturu koja stoji iza jutarnjeg rituala meditacije i skoro nikada o trudu koji stoji iza kurkume koju dodajemo u jutarnji vitaminski napitak.

Veličina industrije velnesa zavisi od toga koje sektore smatrate da tu pripadaju, ali i površan pogled svedoči da ima dovoljno prostora za skoro sve. Na ovogodišnjem Globalnom samitu velnesa, održanom u novembru u Kataru, među temama su se, osim dežurnih osumnjičenih, kao što su banje i meditacija, našli i turizam, tehnologija, nekretnine i dizajn. Prema izveštaju Global velnes Instituta iz 2019. godine, neprofitne organizacije za zastupanje, ova industrija predstavlja tržište od 4,4 milijarde dolara. Izveštaj NilsenIQ-a za 2021. proglasio je zdravlje i velnes „najmoćnijom potrošačkom silom“.

Ponude industrije kreću se od isprobanih i istinitih (hodanje) do benigno apsurdnih (kristalnih vibratora) do grabežljivih i opasnih (ricinusovo ulje za kancerogene tumore). Rafaelova piše da je biti zdrav nekada značilo poslušne posete lekaru, ali sada podrazumeva beskrajnu potragu za prevazilaženjem bolesti, tuge, stresa, pa čak i smrti. „Velnes je“, piše ona, „za neke gotovo opsesija, a za druge gotovo religiozna dogma“.

Žene trpe najveći pritisak

Pa ipak, ona skreće pažnju na osnovnu protivrečnost.

Uprkos svemu čemu težimo i finansijskoj vezanosti za velnes, pokazatelji stanja zdravlja daleko zaostaju, a veliki broj ljudi nema pristup ni osovnoj zdravstvenoj zaštiti.

Pa kako smo se našli u ovoj nevolji? Jedan od odgovora leži u zahtevima savremenog života, koji su, prema proceni Rafaelove, posebno snažno usmereni na žene koje su, u zavisnosti od rase i klase, dodatno opterećene.

Amerikanke koje su u bile u fokusu njenog istraživanja su, po većini tačaka, u gorem položaju. U poređenju sa muškarcima, one prijavljuju više nivoe stresa, anksioznosti, depresije i sagorevanja, a istovremeno obavljaju i lavovski deo nege. One hrane svoje porodice dok troškovi hrane rastu, a kadmijuma ima u kakao prahu.

Uz svu ovu neravnotežu idu i poznati pritisci za dobar izgled, smirenost, ovladavanje impulsima (glad, bes) i savršenost zasnovanu na duplim standardima. Nije ni čudo, u ovoj oblasti prevelikih očekivanja, što je velnes našao spremno tržište među ženama.

Verovati da ste preduzeli adekvatne mere može ponuditi predah od stalne poplave tehnologije, dece koja vrište i planete u plamenu. Ali to ostaje iluzija. Čak i najbolje pripremljen plan ishrane, vežbanja i trezvenosti će diktirati samo mali deo zdravstvenih ishoda, jer on jednostavno bledi u poređenju sa sistemskim faktorima, uključujući prelivanje posla na sve sate budnosti, narandžastu izmaglicu koja guta nebo, i jednostrane opasnosti i prilike koje se odnose na koliko zarađujete.

Šta je ključno za dobro zdravlje

Prema jednoj utemeljenoj statistici, društvene determinante zdravlja – faktori kao što su kvalitet vazduha, bezbednost, podrška zajednice i pristup obrazovanju – čine čak 80 odsto činilaca zdravstvenog blagostanja. Ali ove stvari su uredno izbrisane iz većine velnes marketinga.

„Velnes je uvek prisutan kod onih koji sve više padaju u krizi“, piše Kolin Derkač u svojoj knjizi Zašto se velnes prodaje. Velnes, tvrdi ona, predstavlja kolektivne društvene bolesti kao probleme koje pojedinac treba da reši kroz neku alhemiju ponašanja potrošača.

Učlanjenje u sindikat bi sigurno donelo veću korist od preuzimanja druge aplikacije za meditaciju, ali tržište zdravlja predstavlja ovu drugu kao logično rešenje za stres na poslu i pogoršanje mentalnog zdravlja.

„Umirujemo žene potrošačkom brigom o sebi“, kaže Rafaelova. „Niste pod stresom jer ne radite dovoljno joge ili ne upražnjavate dovoljno penastih kupki. Postoje i drugi, veći razlozi zbog kojih se osećate da ste pod stresom. Možda zato što nemate porodiljsku naknadu. Možda je to zato što vam šef šalje mejlove i posle 18 časova. Možda je to zato što vam partner ne pomaže u kućnim poslovima. To su stvari koje se guraju pod tepih i umesto toga vam se kaže da samo same morate da se pobrinete za probleme.”

Postali smo hrčak na točku

Još jedan razlog zašto je velnes stekao svoju sadašnju moć je taj što mi nismo pasivni potrošači, već aktivni igrači u našoj samousavršavanju. Derkačova, profesorka retorike na Univerzitetu Metropolitan u Torontu, analizirala je kako su jezik i ideje dobrog zdravlja prožimali naše živote.

Od društvenih medija i časopisa, do poruka koje dobijamo iz službe ljudskih resursa, bombardovani smo porukama koje nam nalažu da „pazimo“, da poštujemo svoje blagostanje, ali i da koristimo „trikove“ da povećamo svoju iscrpljujuću produktivnost i raspoloženje. Derkačova tvrdi da smo smešteni na točak kao hrčak naterani da jurimo za prošlošću kada smo bili mladi i poletni, dok pokušavamo da prevaziđemo sve nevolje koje nas vrebaju u budućnosti.

Možda se trenutno osećamo dobro, ali slabost nam predstoji u vidu starenja, neravnoteže mikrobioma i hormonalnih padova. Sleduje nam smanjenje pokretljivosti, sjaja kose, mišićnog tonusa i libida – kao i fatamorgana da se sve može povratiti.

 „Sve u vezi sa jezikom velnesa je osmišljeno tako da pomera linije gola sve dalje i dalje van našeg domašaja“, kaže ona. „Nikada ne dolazimo do tačke da kažemo: ‘Oh, sada sam dobro’. Uvek postoji nešto drugo što bismo mogli da radimo.“ Kao rezultat toga, nema mesta za odmor jer nikada ne možemo u potpunosti da vratimo ono što je izgubljeno, a uvek postoji viši stupanj poboljšanja koje treba postići.

Kako je velnes postao nužna obaveza

U svojoj knjizi Sindrom velnesa, Karl Sederstrom i Andre Spajser primećuju da je velnes postao moralna obaveza. „Kao potrošači, od nas se traži da vodimo životni stil koji ima za cilj maksimiziranje našeg blagostanja“, pišu oni. „Kada se bavimo dosadnim aktivnostima, kao što je pranje veša, očekuje se da verujemo kako to poboljšava našu pažnju. Čak je i pečenje vekne hleba sada pretvoreno u način negovanja našeg blagostanja."

Osnovna implikacija je da nije dovoljno samo da se osećamo dobro – uvek možemo postići još više.

Barbara Erenrajh napisala je prikaz onoga što je videla kao „epidemiju dobrog zdravlja“ u svojoj knjizi Prirodni uzroci. Naša obaveza prema sebi postala je, po njenom mišljenju, beskonačan niz obaveza. Naša posvećenost povećanju i poboljšanju sebe preti da pretekne, a ne da poboljša, naš um i telo.

„Možete razmišljati o smrti ogorčeno ili sa rezignacijom… i preduzeti sve moguće mere da je odložite“, napisala je ona. „Ili, realnije, možete zamisliti život kao prekid večnosti ličnog nepostojanja i iskoristiti ga kao kratku priliku da posmatrate i komunicirate sa živim, uvek iznenađujućim svetom oko nas.

Ako bismo ozbiljno shvatili obavezu dobrog zdravlja, zar se ne bi, na kraju, usredsredila na tu mogućnost?

Šta bi bio pravi velnes

Velnes bi mogao biti prostor pun prevaranata, trgovaca zmijskim uljem i uticajnih ljudi koji sijaju od samouverenosti, ali ono što mnogi od njih nude daleko je od potreba koje su i stvarne i hitne. Ljudi, bolesni, pod stresom i izolovani, pokušavaju da se izbore sa nesigurnošću, osećanjem da bi u svakom trenutku njihov privatni život i globalni poredak mogli biti uništeni.

Derkačova kaže da pravi velnes ne zahteva obiman meni dobara i usluga. To ne znači da zamenjujemo lekove za prirodne proizvode, ili proveravamo vodu iz slavine na skrivene otrove, ili se prijavljujemo na psihološke radionice.

„Pravi velnes znači da imamo uslove pod kojima možemo da se osećamo dobro“, naglašava. To znači socijalnu podršku, zdravstvenu negu koja je dostupna i empatična, pristojne uslove rada i dostupne izvore pristupačne i zdrave hrane.

Istinski velnes takođe može da nas natera da se dublje preispitamo o tome šta znači živeti dobar život. Danas, ako smo nesrećni, nešto nije u redu. Ali ova ideja, pored toga što je prilično skorašnja društvena izmišljotina, ne čini nužno da se osećamo bolje. Umesto toga, muče nas standardni propusti u zadovoljstvu.

Karl Sederstrom kaže: „Bili smo bolje kulturno opremljeni da se nosimo sa različitim oblicima neuspeha. Sada smo primorani da razmišljamo o svakom neuspehu kao o načinu da se brzo vratimo u sedlo.”

Možda bi velnes bio, ako želimo da prigrlimo njegov puni potencijal, da se oslobodimo fantazije da uvek treba da budemo u formi i u najboljem izdanju, ili da težimo tome. Možda je mnogo zdravije da se borimo protiv okolnosti koje nas čine bolesnima i jadnim nego da verujemo još jednom sjajnom obećanju.