Džentrifikacija, kada periferija postane „krug dvojke“

U jednoj od epizoda čuvene serije „Mućke“ Rodni i Del Boj traže svog strica Alberta. Pronalaze ga u luksuznom kvartu Londona, a on se setno priseća da je u tom kraju, u kojem je nekada živela radnička klasa, on proveo svoje detinjstvo. Ovo je priča koja prati moderna vremena, a iza nje stoji džentrifikacija, kojoj ni Beograd nije umakao.

Pojam džentrifikacija nastao je od engleske reči "gentry" koja označava gospodski stalež. Pod njom podrazumevamo proces promene strukture i namene delova grada, tokom kojeg se najčešće naselja sa stanovništvom nižeg društveno-ekonomskog sloja pretevaraju u skupa naselja za one sa dubljim džepom.

„Naravno da svi veliki procesi u razvoju gradova imaju svoje negativne posledice jedan od njih je i džentrifikacija. Odnosno, istiskivanje postojećeg stanovništva, novom izgradnjom dolaze novi ljudi, obično ako su to lokacije koje su atraktivne, privlačne, za kupovinu, za život, za boravak, onda na neki način se dobija neki novi milje i taj novi milje istiskuje postojeći stari milje, dolazi do zamene starih radnji sa nekim novim, dolazi do zamene nekih starih sadržaja novim sadržajima“, kaže urbanista, dr Branislav Antonić.

Beograd se širi velikom brzinom. Delovi grada koji su pre pedesetak godina bili perfierija danas spadaju u centralnu gradsku zonu. Proces džentrifikacije ne postoji od juče, i mnoge ulice kojima se retko prolazilo danas su prometne i u njima su stambeni i poslovni objekti.

„Naravno, najviše ih je u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, mi smo sada na Vračaru, to je tipičan primer za tako nešto, najveći da kažem udar, najveća koncentracija džentrifikacije je gde imate plavo-zelenu infrastrukturu. Gde imate gradske parkove, poglede na vodu i obale“, navodi Antonić.

„Bitno je znati da je Beograd imao jedan obrnut urbanistički razvoj u smislu nije se razvijao od centra ka periferiji, već se razvijao od periferije prema centru. Mada, sada kada kažem reč periferija, mislim na periferiju starog Beograda, ne ovog današnjeg kada sve to 'krug dvojke', strogi centar grada, ali nekada je to bila periferija Beograda“, objašnjava autor serijala Prvo i najstarije, Ratomir Veselinović.

Džentrifikacija se često dovodi u vezu sa umetnicima i pripadnicima alternativne kulturne scene.

„Delovi grada prvo se pretvaraju u nekakve urbane delove grada, skreće se pažnja na određeni deo grada, pojavljuju se habovi, kulturne radionice, ove nove potkulture koje se baziraju na kapitalizmu kao što su hipsteri… Prvo oni preuzimaju tako da bi skrenuli pažnju investitora na određeni deo grada. Sava Mala je odličan primer. I kulturni život koji je pre 15 godina bio tamo jako je razvijen, dok nije došao krupni kapital“, kaže sociolog Ilija Malović.

„Da li savremeno društvo džentrifikacijom dobija ili gubi teško je reći. Moramo se prilagoditi jer ako ne možemo živeti s nečim što je neminovnost, onda dolazi do problema, možda i većih nego sama džentrifikacija. Tako da ključ je napraviti ravnotežu između očuvanja postojeće slike grada u kulturnom i društvenom smislu i tog novog razvoja“, ističe urbanista Antonić.

Gotovo svi veći gradovi, pa i Beograd, pred našim očima se gotovo svakodnevno menjaju – niču nova i nestaju neka stara naselja, zgrade, kvartovi. Iako je pojam džentrifikacije decenijama sociološki poznat i proučavan, nije u potpunosti postignuta saglasnost oko njegove definicije, ali ni oko toga na koji način ovaj fenomen utiče na neki grad.