Шта када после успутне летње авантуре неочекивано почнете да осећате нешто више

О „летњим љубавним авантурама" за РТС је говорила Јована Стојковић, психотерапеут.

Често можемо да чујемо како се препричава та једна летња љубав, која је трајала кратко, али слатко, и уз то углавном иде: „Ја то никада не бих". Шта се деси када се препустимо оваквим љубавима?

-То је више заступљено код млађе популације и морам да кажем да је то обично веома велика физичка привлачност, јер је страст у питању. Велику улогу има контекст, управо зато што је море, зато што смо се опустили, негде нам порасте и самопоуздање. Често људи некако повезују то летовање да треба да иду у пару, да имају своју сродну душу, а многи су сами.

Онда им ни то море не буде довољно, него се осећају усамљено, и као недовршено, пошто иду са пријатељима и чују како њихови пријатељи иду у пару, и онда им то буде додатни мотив да они пошто-пото некога пронађу, али то су стварно најчешће краткотрајне, не могу да кажем да баш неко није успео, али у својој пракси нисам имала – то је више неко експериментисање, и то могу да буду те прве неозбиљне љубави.

Уз такве везе повезујемо термине пролазности и необавезности, шта Вама као психологу то говори?

-Па, просто имате особе, поготово опет ћу рећи младе, које су данас много више отворене за неке недефинисане везе, то се данас у психологији зову ситуационе везе – заједно смо кад смо на мору, када смо негде, а кад се вратимо у град свако функционише на свој начин, такозване комбинације. Просто имате људе који воле тако да фунцкионишу, и то је свасвим океј, али често такве особе знају да улазе из везе у везу и онда већ почну да сумњају у себе, да ли су уопште спремни да уђу у везу, да ли су довољно добри да буду вољени.

Колико може да буде опасан тај чести прелазак из везе у везу?

-Под број један, треба да видимо какав је личност та која траже такве везе, то су углавном особе које у својој личности имају повишену црту авантуристичку, отворену за нова искуства, експериментисање... Често су то особе које су зависне од адреналина, па онда желе да улазе у нека нова искуства, да их просто жаргонски речено, вози тај адреналин. Али опет треба дефинисати и шта за некога значи љубав, посвећеност, и да ли је уопште та особа која улази у такве не обавезне везе спремна за обавезну. 

Дакле, и од тог страха за везивања, често бирамо кратке, летње везе?

-Када говоримо о страху од везивања, односно привржености, те особе то су обично особе које се у својој прошлости имале јако велика емотивна повређивања и стоје неке јако дуге везе иза њих, чак и бракови, тако да се плаше да ступају и да се поново везују за неког партнера, па онда из тог гарда – Боље да не будем опет повређен, ући ћу у нешто краткотрајно, па колико траје траје, само да не пролазим кроз ону бол коју сам пролазила.

Да ли и тада долази до неког додатног повређивања, уместо да смо радили и прво зацелили те пређашње патње и страхове?

-Апсолутно да, треба радити, али неки људи и нису свесни да треба да раде све док негде не открију неки свој образац проналажења партнера, рецимо – исти тип личности, партнер, да се на исти начин веза завршава, да су на исти начин изневерени... Е тада се често јављају код терапеута, јер већ мисле да нису за љубав, да никога не могу да воле, да нико не може њих да воли.

Онда се ту отварају теме о овоме као што смо причали шта је то за њих везаност, неко то гледала као на трауматично везивање, поготово неко ко има несигуран образац везивања који иде из детињства. То су особе које се плаше блискости, просто су уплашене када им неко даје превише емоције и оне не могу да се снађу у толико емоција и онда исхитрено беже.

Можда није проблем уколико се једном, два пута десе такве љубави, али, да би требало можда пре свега да радимо на себи, уколико то постане неки шаблон који се понавља?

-Нећемо да забринемо све, сматрам да особа треба да живи у тренутку и да ужива, најгоре је да жали после за нечим. Иначе људи много више жале за оним што нису урадили, него за оним што јесу, тако да ето, нека се воде и тиме, али нека размишљају да ли тиме себе повређују.