Kako da se zaštitite od groma, gasite uređaje u kući i izbegavajte kišobrane sa metalom
Pred nama su, sudeći po prognozama meteorologa, na smenu vreli dani i jake oluje. Podsetila nas je priroda proteklih dana da nema opuštanja. Nismo zaboravili poplave koje su izazvale mnogo nevolja u pojedinim delova Srbije, kao ni grad neverovatne veličine. Evo nekih praktičnih saveta ako nas nevreme zatekne napolju.
Neće grom u koprive, glasi narodna izreka. Neće ni u mobilne telefone i slušalice, kažu naučnici, ali hoće u automobile i zgrade.
Ipak, gotovo da ne postoji šansa da, dok razgovarate telefonom ili ste u vozilu, stradate od udara groma.
„Ako dve osobe stoje na čistini i jedna ima mobilni telefon, a druga ne, rizik da dođe do udara groma je potpuno isti“, kaže profesor u penziji Elektrotehničkog fakulteta Milan Savić.
Ako imate kišobran sa metalnim špicem na vrhu, a grmi i seva, rizično je. Kod nas godišnje od udara groma ili munje strada desetak osoba.
Električni uređaji u domaćinstvu uključeni u struju jesu opasnost, pogotovo ako su instalacije loše. Ono što nije neophodno, bolje je isključiti.
„Laptopovi, odnosno računari uopšte, čak iako rade na baterije treba ih isključiti kada je grmljavina jer može da dođe do gubitka podataka“, navodi profesor Savić.
Ne mora da znači da će laptop biti oštećen, ali podaci će biti zauvek izgubljeni. Za one koji se u momentu grmljavine nađu napolju, prostor između zgrada je dobra zaštita, iako je šansa od udara groma minimalna. Rizik je veći ispod metalnih konstrukcija.
Prema Zakonu o stanovanju, svaka stambena zgrada mora da ima gromobran. U Beogradu je to više od 95 odsto zgrada.
Novi stambeni kompleksi na krovovima imaju modernije sisteme. U poslednjih stotinu godina broj stradalih od udara groma konstantno opada, kako kažu na Fizičkom fakultetu, zbog toga što se sve više ljudi seli u gradove.
Naučnici i dalje nemaju dovoljno informacija o munjama, o tome kako nastaju, kada, gde udaraju i šta ih privlači.
„Postoji zabluda oko električnih uređaja da oni jonizuju vazduh oko sebe i da bi tu trebalo da udari munja. Međutim, to jonizujuće zračenje je štetno samo po sebi, tako da se oni i konstruišu da ne jonizuju vazduh i da tu ne udari munja. Problem jesu uređaji u domaćinstvima, poput telefona koji su povezani sa provodnicima na bandere napolju i onda udar groma može doći spolja i ući u kuću“, objašnjava Darko Savić sa Fizičkog fakulteta.
Ovog proleća pa sve do danas, kažu meteorolozi, nije bilo kiše kao prethodne dve godine, tek 39 kišnih dana. U poslednjih 15 godina najkišovitija je bila 2014. U proseku, najviše dana sa grmljavinom bude u junu.
„Ove godine već smo imali 28 dana sa pojavom grmljavina, tako da treba očekivati jer je još dva meseca do kraja leta, da će pojave dana sa grmljavinom biti za 20 do 30 procenata veći u odnosu na prethodne dve godine, što ne treba da čudi jer su u prošle dve godine zabeležene suše“, ističe Slobodan Sovilj iz RHMZ-a.
„Trenutno smo u sezoni tih olujnih oblaka, to je maj, jun, jul. Sada smo i na vrhuncu frekventnosti pojave tih grmljavinskih oblaka, to su oblaci kod kojih se isključivo javljaju munje i ta električna pražnjenja“, kaže Darko Savić.
U jugoistočnoj Evropi bilo je kišovitije nego prethodnih godina, a u zapadnoj je bilo manje kiše pa tako i u Londonu. U Beogradu će biti još olujnih dana sa grmljavinom.
Коментари